10 roditeljskih trauma kod dece

Kao roditelji, obično se trudimo da damo sve od sebe za svoju decu, ali postoje trenuci kada izgubimo kontrolu i vičemo ili se ponašamo na način koji nije u skladu sa načinom na koji želimo da vaspitavamo mališane. Često smo svesni da smo pogrešili i nakon toga se trudimo na sve moguće načine da to ispravimo. S druge strane, ima i dosta situacija kada nemamo pojma da smo uradili nešto pogrešno, zbog čega je važno da se podigne svest roditelja o ponašanju koje može da ima loše posledice po decu.

Jedna kanadska terapeutkinja koristi društvene mreže kako bi podigla svest i edukovala ljude o traumi i kako ona može biti naneta drugima, posebno deci. Psihoterapeutkinja Morgan Pomels podelio je objavu u kojoj je upozorio na ponašanja i postupke koji mogu da izazovu traumu kod dece – i neki od tih postupaka su možda očigledni, a drugi i ne baš.

Prema njenim rečima, ovo je 10 stvari koje mogu da ostave traumu kod dece:

1. Vikanje na decu čim se vratite kući s posla
2. Ignorisanje svih u prostoriji
3. Agresivno buđenje dece ili buđenje glasnim zvucima
4. Različito ponašanje prema deci, posebno tretiranje sinova na drugačiji način od ćerki
5. Govorenje “Pretpostavljam da sam onda ja najgora mama” kada se dete oseća povređeno
6. Odbijanje da se izvinite jer “vi ste roditelj”
7. Očekivanje da svi “hodaju kao po jajima” kada ste loše raspoloženi
8. Nezaštićivanje dece od drugog roditelja kada radi nešto što je loše po njih
9. Oslanjanje na decu za emocionalnu podršku na način na koji bi trebalo da je dobijete od partnera
10. Verovanje da bi trebalo da budu zahvalni što im dajete hranu i krov nad glavom

Naša sopstvena trauma

Pišući na Instagramu, Pomels objašnjava da roditelji koji su “opterećeni sopstvenom traumom” mogu da zapravo ponove taj isti ciklus sa svojom decom.

“Ako prepoznate ponašanje svojih roditelja na ovoj listi, vaš bes, anksioznost i ogorčenost su stvarni i opravdani”, kaže ona. “Ovo su osobine emocionalno nezrelih roditelja koji, opterećeni sopstvenom traumom, pokazuju emocionalnu nestabilnost, nedostaje im empatija i stavljaju svoje potrebe na prvo mesto. Mnoga odrasla deca ovih roditelja sumnjaju u svoja iskustva jer ovakav vid traume ili zlostavljanja nije očigledan. Ali vi to ne izmišljate. A poništavanje sopstvenih osećanja samo doprinosi ranama koje nosite. Umesto toga, isceljenje od ove rane podrazumeva učenje da verujete sopstvenoj stvarnosti i da se vratite sebi”, poručila je na kraju terapeutkinja Pomels.

Bonus video:

(Espreso/Yumama/,M.S.)