Zašto su naši preci verovali u moć kantariona

Biljka sa moći sunca

Kantarion (Hypericum perforatum) u narodu je poznat i kao „gospina trava“. Njegovi cvetovi beru se u vreme oko Petrovdana, kada se, verovalo se, u njima nalazi najveća moć sunca. Tada se i spremao poznati kantarionov melem – cvetovi potopljeni u maslinovo ulje davali su crvenkasto ulje koje je služilo za rane, opekotine i ubode.

Lek za dušu

Osim što je bio neizostavan u narodnim apotekama, kantarion se koristio i kao „lek za tugu“. U mnogim selima čaj od kantariona pio se kod nesanice, straha i potištenosti. Stariji su govorili: „Popij kantarion, pa će ti srce biti lakše.“ Danas znamo da kantarion sadrži supstance koje deluju antidepresivno, a narod je to osećao instinktivno vekovima unazad.

Zaštita od zlih sila

Kantarion je imao i magijsku moć u narodnim verovanjima. Grančice kantariona stavljale su se u kuću ili preko vrata da štite od uroka i nesreće. U nekim krajevima devojke su ga stavljale pod jastuk uoči Petrovdana, verujući da će im u snu pokazati budućeg muža.

Biljka iz narodne apoteke

Od kantariona se pripremaju čajevi, melemi i ulje. Čaj se pio za stomačne tegobe i kao sredstvo za smirenje, dok je ulje bilo najpoznatije kao lek za spoljašnje povrede. U narodnoj medicini važilo je pravilo: „Ako ne znaš šta da daš bolesniku – daj mu kantarion.“

Nasleđe kantariona

Iako ga danas nalazimo i u apotekama u obliku kapsula, kantarion je ostao duboko vezan za tradiciju srpskog sela. Njegovi žuti cvetovi i crveno ulje i dalje podsećaju da priroda u sebi nosi lekove koji su hranili i lečili generacije pre nas.

Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, “kad svrati”, imao šta da pojede. I sve to pod geslom – valja se.

Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.

Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.

Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.