radiobalkanfox
Banja Vrujci postaje sve privlačnija i stranim turistima, jedna je od najposećenijih banja u Srbiji i leti i zimi. Ova banja leči mnoge bolesti, naročito je pogodna za one sa reumom. Ima i onih koji u ovu banju odlaze samo da bi uživali u njenim prirodnim lepotama.
Ali ako je neko Banju Vrujci posetio u toku zime, to je posebna priča. Reka Gornja Toplica, koja kroz ovo lečilište protiče, poznata je po prilično visokoj temperaturi vode. I zato, ako se pored njenog toka kroz Vrujce nađete u toku zimskih meseci, svedočićete jednom prirodnom fenomenu.
Upravo zbog tako visoke temperature i tokom zime, ne samo da ova reka nikada ne zaledi, nego iz nje izbija i para.
Banja Vrujci je nekada bila narodno lečilište, a danas moderan centar za medicinski i rekreativni turizam.
Banja Vrujci je nekada bila narodno lečilište, a danas moderan centar za medicinski i rekreativni turizam.
Banja Vrujci je nekada bila narodno lečilište, a danas moderan centar za medicinski i rekreativni turizam.
Banja Vrujci je nekada bila narodno lečilište, a danas moderan centar za medicinski i rekreativni turizam.
Banja Vrujci je nekada bila narodno lečilište, a danas moderan centar za medicinski i rekreativni turizam.
Banja Vrujci je nekada bila narodno lečilište, a danas moderan centar za medicinski i rekreativni turizam.
Razlog zbog koga reka Gornja Toplica izgleda kao da vri jesu termokraška vrela, budući da se ispod njenog toka brojna takva vrela i nalaze.
Od davnina poznato lečilište
Iako se svrstava u red najmlađih lečilišta u Srbiji, budući da je tek pred početak Prvog svetskog rata u Banji Vrujci izgrađeno i prvo kupatilo, zna se da su srpski ratnici, koji su učestvovali u Kolubarskoj bici, baš tu vidali svoje rane.
Osim u blagodetima lekovitih voda, mnogi su koristili i lekovito blato, budući da se smatra da i ono ima pozitivno dejstvo na ljudski organizam.
Nedugo nakon gradnje prvog kupatila počinje napredak Banje Vrujci kao lečilišta. Ubrzo tu stiže i sezonski lekar, dok u banji postoje i dva omanja bazena. Na beogradskom Balneološkom institutu je 1958. godine izvršena i prva zvanična analiza voda ove banje.
Cene smeštaja
Za one koji traže smeštaj u Banji Vrujci, apartman za dve osobe sa doručkom može da se iznajmi za 35 evra. Ista smeštajna jedinica na bazi iste usluge za 4 osobe košta 45 evra, što je faktički oko 11 evra po osobi. Zanimljivo za posetioce je što je smeštaj okružen zelenilom a u dvorištu ima i bazen.
Slične veličine moguće je naći i apartman za 38 evra, ali na bazi noćenja za 3 osobe. Oni koji se rangiraju kao luksuzniji, kreću se od 50 evra po noćenju.
Zanimljivosti u okolini
Blizina najpre Mionice, a onda i Valjeva, čini Banju Vrujci odlično pozicioniranom za bolje upoznavanje tog dela naše zemlje.
U selu Struganik može se videti kuća čuvenog srpskog vojvode Živojina Mišića. U okviru memorijalnog kompleksa posvećenog tom hrabrom srpskom ratniku, posetioci imaju prilike da se bolje upoznaju ne samo sa njegovim ličnim životom, nego i sa vojnim zaslugama koje je stekao.
Nedaleko su i Divčibare, kao i Rajac, a taj kraj naše zemlje poznat je i po Ravnoj Gori.
(Blic Biznis/Banjavrujci.info)
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Hrabri Užičani iz planinarskog društva “Omorika” uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Dodaj komentar