radiobalkanfox
Na srpskim planinama i livadama raste biljka koju su naši preci posebno poštovali – ivanjčica. Poznata i kao “sunčeva trava”, ivanjčica je vekovima bila deo narodnih verovanja i običaja. Nije služila samo kao lek, već i kao amajlija – devojke su je brale u ponoć na Ivanjdan, verujući da donosi sreću u ljubavi i zdravlje porodici.
Kako izgleda ivanjčica i gde raste?
Ivanjčica (lat. Anthemis tinctoria) je biljka sa jarkim žutim cvetovima, slična kamilici, ali snažnijeg mirisa i izražajnije boje. Najčešće raste na livadama, pašnjacima i planinskim obroncima širom Srbije – od Šumadije, preko Zlatibora, do Stare planine.
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Cvetanje počinje u junu, baš oko praznika Ivanjdana, zbog čega je biljka i dobila ime.
Narodna verovanja povezana sa ivanjčicom
Devojke su u noći uoči Ivanjdana brale ivanjčicu i stavljale je pod jastuk, verujući da će u snu videti svog budućeg muža. Ako bi cvet ujutru bio svež, značilo je da će ih čekati sreća i ljubav.
U pojedinim krajevima Srbije, venčići od ivanjčice stavljali su se na vrata kuća i štala, da donesu plodnost i zaštitu od zlih sila. Smatralo se da ivanjčica “čuva kuću od groma” i donosi blagostanje.
Lekovita svojstva ivanjčice
Osim u verovanjima, ivanjčica ima značajnu ulogu i u narodnoj medicini. Od njenih cvetova spravljao se čaj koji:
-
pomaže kod problema sa varenjem
-
smiruje kašalj i respiratorne tegobe
-
jača imunitet
-
ublažava nesanicu i nervozu
Svež cvet koristio se i za obloge protiv rana i ujeda insekata, dok je sušen služio kao prirodni osveživač prostora.
Ivanjčica danas – zaboravljena ili ponovo otkrivena?
Iako su običaji branja ivanjčice na Ivanjdan skoro nestali, biljka se i dalje koristi među travarima na Zlatiboru i Staroj planini. U poslednje vreme sve je prisutnija i u domaćim čajnim mešavinama.
Ako tokom leta šetate livadama Srbije, obratite pažnju na jarke žute cvetove ivanjčice – možda baš oni kriju i zdravlje i ljubav.
Trebaš mi, a znam da i ja tebi trebam je pravilna upotreba glagola. Nažalost, ljudi ga sve češće upotrebljavaju ovako
Manastir Žiča, duhovno središte srpskih kraljeva, krije jednu od najvećih enigma naše istorije – sudbinu krune Nemanjića.
U vinogradarskim krajevima Srbije – posebno u Župi, Negotinskoj Krajini i Sremu – postajao je običaj da se nakon završene berbe grožđa pravi svečanost posvećena prvom vinu.
Nekada je u selima Srbije kraj jeseni bio obeležen radovima oko berbe kukuruza i skupljanja kukuruzovine. Ali to nije bio samo posao, već i običaj sa verovanjima.
Sveti arhangel Mihailo, vojvoda nebeske vojske, proslavlja se više puta u toku godine, a 19. septembra vernici obeležavaju uspomenu na njegovo čudesno javljanje u gradu Kolose.
Dodaj komentar