radiobalkanfox
Tradicionalna srpska kuća je mnogo više od skloništa; ona je živi organizam, usklađen sa prirodom i verovanjima. Arhitektura je bila direktno podređena folkloru i mitologiji, a svaki ugao, prozor ili prag imao je svoju zaštitnu ulogu. Od brvnare do kuće moravskog tipa, gradnja je bila praćena ritualima koji su imali za cilj da odagnaju zlo, bolesti i nesreću. Najveći strah naroda bio je od demona i noćnih utvara, a posebno od vampira (koji je u srpskom jeziku i nastao). Stoga su se gradili zaštitni bedemi od kamena, drveta i, što je najvažnije, od sunčeve svetlosti.
Kuća kao amajlija: Zašto prozor mora da gleda na istok
Najvažnije pravilo gradnje bilo je orijentisanje kuće prema suncu. U slovenskoj mitologiji, sunce je simbol života, zdravlja i božanske moći. Zbog toga je bilo vitalno da glavni prozori i ulaz gledaju na istok ili jugoistok, jer se verovalo da jutarnja svetlost isteruje sve što je noć donela. Gradnja kuće bez prozora ili sa prozorima okrenutim ka mračnoj strani smatrana je izazivanjem zlih sila. Sam prozor je bio kritična tačka, jer se verovalo da duša napušta telo kroz usta, nos, ali i kroz prozore. Zato se na prozore često stavljalo bilje (bosiljak) kao dodatna zaštita.
Zaštita od vampira: Magija praga i dima
U krajevima gde je strah od vampira bio najizraženiji (Istočna Srbija, Podunavlje), kuća je postajala tvrđava. Prag je bio najsvetije i najopasnije mesto. Verovalo se da preko praga ne sme da se sedi, ne sme da se zdravi, niti da se stavlja hrana, jer je prag bio granica između sveta živih i sveta mrtvih. Ispod praga su se često ukopavale amajlije, beli luk ili grančice gloga kako bi se sprečio ulazak vampira. Takođe, dimnjak i ognjište su bili zaštitni elementi. Paljenje tamjana ili posebnih trava na ognjištu stvaralo je zaštitnu barijeru od noćnih mora i utvara koje su dolazile kroz vazduh.
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Četiri elementa: Zemlja, drvo i kletve
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Tradicionalna gradnja je koristila samo prirodne materijale (zemlja, kamen, drvo), verujući da to održava harmoniju. Za prvu gredu kuće biralo se drvo koje nije udario grom i koje je bilo snažno. Kuća se morala graditi na “zdravom” mestu – tamo gde se stoka odmarala. Ako bi se kuća gradila na mestu gde je neko stradao, verovalo se da će se nesreća nastaviti. Sama temeljna rupa se “zasipala” novčićima i žitom kao žrtva za zdravlje, jer su stari Srbi verovali da kuća, kao i čovek, ima svoju dušu.
Jedna od najuspešnijih glumica bivše Jugoslavije preminula je tragično. Njen san je bio da ode u Holivud, ali je zbog ljubavi odustala. Ovo je priča o Iti Rini.
U Beograd je stigao poslednjim Lastinim autobusom iz Sarajeva, a u džepu je imao samo ključ od stana koji je bio zapaljen
Srđevdan, praznik Svetih mučenika Sergija i Vakha, je važna jesenja slava, a u narodu se veruje da je to poslednji dan jesenjeg sunca. Otkrivamo zašto se sveci smatraju zaštitnicima od vukova i po kakvim se znakovima iz prirode gata kakva nas zima čeka.
Legende o zakopanom blagu kruže vekovima. Ovo su najneverovatnije priče o skrivenim trezorima srpskih vladara, a jedna pećina u Istočnoj Srbiji navodno krije neprocenjivo bogatstvo koje čuva magija.
Kragujevačka tragedija 21. oktobra je simbol stradanja, ali iza nje se krije manje poznata priča o srpskom inatu i sabotaži. Ovo je istina o tome kako su se civili svetili Nemačkim okupatorima u danima užasa.
Alo
Dodaj komentar