Kako se neguje guzmanija – Informer.rs

Guzmanija je jedna od najupadljivijih sobnih biljaka. Egzotična lepotica osvaja raskošnim izgledom i živopisnim bojama, a uz to zahteva minimalnu negu za maksimalan efekat.

Ova tropska biljka potiče iz porodice bromelija, kojoj pripadaju i poznate vrste poput ananasa. Ova raskošna biljka širom sveta uzgaja se kao popularna sobna biljka. Potekla je iz kišnih šuma Srednje i Južne Amerike, posebno iz zemalja poput Kolumbije, Kostarike i Ekvadora.

Egzotična guzmanija živi kao epifit, što znači da raste na granama drveća i ne crpi hranljive materije iz zemlje, već se hrani vlagom iz vazduha, kišnicom i organskim ostacima koji se skupljaju između njenih listova.

Njene upečatljive cvetne brakteje u nijansama ružičaste, narandžaste, crvene ili žute čine je jednom od najspektakularnijih sobnih biljaka, koja pleni pažnju i neobičnim imenom. Ceo rod guzmanija, sa preko 120 različitih vrsta, dobio je ime po Antoniju Guzmanu, istaknutom špansko-ekvadorskom naučniku.

Foto: Shutterstock

Pravi cvetovi guzmanije su sitni i neupadljivi, ali njene obojene brakteje traju i do nekoliko meseci, dajući biljci jedinstven i egzotičan izgled.

Simbolika guzmanije

U nekim delovima Južne Amerike guzmanija simbolizuje sklad između prirode i duha. Često se poklanja kao dar za useljenje, sa željom da donese harmoniju u novi dom.

Saveti za negu guzmanije

• 
  

  Svetlost – Guzmanija preferira blagu svetlost. Najbolje je da stoji pored prozora sa puno dnevne svetlosti, ali bez direktnih sunčevih zraka koje mogu oštetiti listove. Iako može preživeti u senci, u takvim uslovima njen rast usporava, a boje gube intenzitet.

• 
  

  Temperatura – Idealna temperatura za guzmaniju je između 20 i 27°C. Temperatura ne bi smela da padne ispod 15°C. Biljka ne voli nagle temperaturne promene i promaju, pa je važno da nije izložena jakom vazduhu prilikom provetravanja.

• 
  

  Zalivanje – Guzmaniju ne treba zalivati kao druge sobne biljke. Voda se sipa direktno u rozetu listova, jer se na taj način biljka hidrira i u prirodnim uslovima. Najbolje je koristiti odstajalu kišnicu, posebno leti, kada zalivanje treba obavljati dva do tri puta nedeljno. Tokom zime zalivanje se smanjuje. Zemlja u saksiji treba da bude blago vlažna, ali ne previše natopljena, jer višak vode može dovesti do truljenja korena.

Dom i porodica

Bez suvišnih komplikacija, preteranog zalivanja ili previše đubriva, difenbahija uspeva čak i kada nema puno svetla.

sledeća vest