radiobalkanfox
U eri instant hrane i brzih doručaka, srpska tradicija čuva recept za jelo koje su naši preci smatrali pravim eliksirom zdravlja i dugovečnosti: kačamak. Iako većina misli da je u pitanju obično kukuruzno brašno, pravi, autentični kačamak je bio mnogo više od toga. On je bio simbol snage i izdržljivosti. Legenda kaže da su kačamak spremali hajducima i radnicima koji su morali da izdrže ceo dan teškog fizičkog rada. Ipak, tajna njegovog neverovatnog ukusa i hranljivosti leži u jednom detalju koji je skoro nemoguće replicirati u modernoj kuhinji.
Pravi kačamak traži brašno iz potočare
Kačamak se pravi od kukuruznog brašna, ali ne bilo kakvog. Stari srpski recepti zahtevaju domaće brašno iz potočare, mleveno na kamenu. Za razliku od industrijskog brašna, takvo brašno zadržava sve hranljive materije klice i zrna, dajući kačamaku karakterističnu zlatnu boju i bogat, zemljani ukus koji je daleko intenzivniji. Drugi ključni sastojak je način kuvanja. Brašno se kuva u vodi kojoj je dodata surutka (a ne samo so), što kačamak čini kremastijim i lakšim za varenje. Kuvanje mora biti sporo, uz neprestano mešanje drvenom kašikom, sve dok ne postane gusto i počne da se odvaja od dna posude.
Shutterstock
Ritual serviranja čobanskog kačamaka
Prava pikanterija je u serviranju. Tradicionalni kačamak se jede topao, preliven domaćim, užeglim sirom i topljenom svinjskom mašću ili, u bogatijim krajevima, skorupom. U nekim delovima zapadne Srbije, služi se preliven sa malo mleka i kašičicom meda, što je bila poslastica za decu. Međutim, najzdraviji i najčuveniji kačamak je takozvani “čobanski kačamak”, koji se jeo direktno iz posude, bez tanjira, kako bi ostao vruć što duže. On nije samo hrana, već i ritual, a njegova priprema je dokaz da su naše bake najbolje znale kako da iskoriste prirodu i stvore pravi lek za organizam na tanjiru.
Jednostavno jelo od kukuruznog brašna i mleka koje greje i dušu i stomak
Zaboravite na instant palentu – u jugoistočnoj Srbiji, naročito po selima oko Stare planine i Pirota, kačamak se pravio od krupno mlevenog kukuruznog brašna, kuvao dugo, a posluživao sa prženim crnim lukom, ovčijim sirom i mašću.
Jednostavno jelo od kukuruznog brašna i mleka koje greje i dušu i stomak
Zaboravite na instant palentu – u jugoistočnoj Srbiji, naročito po selima oko Stare planine i Pirota, kačamak se pravio od krupno mlevenog kukuruznog brašna, kuvao dugo, a posluživao sa prženim crnim lukom, ovčijim sirom i mašću.
Tajna starog kolača za koji se nekada moralo štedeti godinu dana: Recept preživeo vekove, a njegova vrednost nije u novcu, već u tri najluksuznija sastojka onog doba.
Princes krofne su pravi klasik među poslasticama koje mame osmehe i kod dece i kod odraslih, njihova lagana, hrskava korica i bogati, kremasti fil od vanile čine ih savršenim izborom za svaku svečanu priliku, ali i za one dane kada jednostavno želite da se počastite
Umesto mlevenih oraha možete da koristite mleveni mak
Recept je jako jednostavan jer se sve mere starom, malom šoljom od 50 grama, pa nema greške
Srbija je zemlja u kojoj se raznolikost prepoznaje ne samo po pejzažima i govorima, već i po hrani. Svaki kraj ima svoje specijalitete, a ponegde je cela kuhinja dobila nadimak koji je ostao u narodnom govoru. Od „škole roštilja“ u Leskovcu, preko „kuhinje pita“ u Sandžaku, do „špajzerske trpeze“ u Banatu – nazivi nisu slučajni, već su odraz prirode, istorije i navika stanovništva.
Dodaj komentar