TAJNA ZGRADA KOЈA NEMA PROZORE: Zašto su Jevreji u Beogradu gradili dvorišta bez otvora i šta se krilo iza zidova Dorćola

Jevrejska četvrt na Dorćolu, poznata po jevrejskoj varoši, bila je vekovima dom Sefardima, Jevrejima proteranim iz Španije koji su u Beograd doneli bogatu kulturu i specifičan arhitektonski stil. Njihove kuće, građene u 18. i 19. veku, drastično su se razlikovale od tadašnjih srpskih i turskih kuća.

Zidovi kao amajlija i zaštita od uroka

Glavna karakteristika sefardske arhitekture bila je ekstremna zatvorenost ka ulici. Fasade su imale vrlo malo prozora, ili su prozori bili visoko postavljeni i mali, u odnosu na veličinu kuće. Ova arhitektonska odluka imala je dvostruku svrhu:

Duhovna zaštita: U sefardskoj tradiciji, verovanje u urok i zle oči (mal de ojo) bilo je izuzetno jako. Smatralo se da sreća i bogatstvo ne treba da budu izloženi pogledima stranaca. Zidovi su tako postajali amajlija, čuvajući unutrašnji mir i porodični život od zlih uticaja.

Klimatska i bezbednosna funkcija: Zatvorena fasada je služila i kao zaštita od letnjih vrućina i kao odbrana od ulične buke i potencijalnih opasnosti, u turbulentnom Beogradu tog doba.

Skriveni svet: Unutrašnje dvorište

Iako zatvorene spolja, ove kuće su bile potpuno otvorene unutra. Centralni element sefardske kuće bilo je unutrašnje dvorište (patio). U ovom skrivenom, sunčanom prostoru odvijao se ceo život: tu su žene tkale, deca se igrala, porodica se okupljala za obroke, i tu se praktikovao verski život.

Dvorište je predstavljalo skriveni svet, intiman i bezbedan, a sa ulice je bilo nevidljivo. Zbog toga se dorćolska četvrt smatrala urbanom anomalijom – nizom zatvorenih, tihih zidova koji su krili raskoš i život iza sebe. Danas, retki preostali delovi ove arhitekture svedoče o bogatstvu i jedinstvenosti sefardske kulture u Beogradu.

U srpskoj tradiciji brak je bio svetinja, ali je morao biti i plodan. Otkrivamo neobičan običaj “drugog venčanja” koji se praktikovao u Bosanskoj Krajini i delovima Zapadne Srbije. Zašto se par venčavao dva puta, i kako je “druga svadba” služila da osigura obilje, zdravlje i, najvažnije, potomstvo u kući.

Planina Avala i selo Ripanj, tik uz Beograd, kriju geološku tajnu koja seže do kosmičkih razmera. Otkrivamo zašto se veruje da je Ripanj nastao na mestu pada jednog od najvećih meteorita pronađenih u Srbiji, kako je mit o tom “nebeskom tragu” povezan sa starim rudnicima i zašto je ovo mesto vekovima privlačilo lovce na blago.

Morava, “majka svih srpskih reka”, vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala “živim bićem” koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili “rečnu neman” i osigurali plodnost zemlje.

Jovanka Broz, prva dama Jugoslavije, živela je u raskoši, da bi poslednje tri decenije provela u političkoj izolaciji. Otkrivamo vrhunac drame: proterivanje iz Dvorca u Užičkoj 15, gde je navodno, u besu i tuzi, izrekla “poslednju reč” Titu i kako je njena tiha patnja postala simbol raspada Jugoslavije.

Dorćol, najstariji deo Beograda, krije arhitektonsku tajnu koja svedoči o životu Sefarda. Otkrivamo zašto su se tradicionalne jevrejske kuće gradile sa minimalnim brojem prozora okrenutih ka ulici i kako je unutrašnje dvorište postalo centar porodičnog i duhovnog života, zaštićeno od uroka i pogleda.