Aranđelovdanske večeri: Zašto se kaže da Arhangel „ne prašta, ali čuva“

U srpskoj narodnoj tradiciji, dani pred Aranđelovdan (21. novembar) su vreme unutrašnjeg sabiranja. Ne priprema se samo slavska trpeza – priprema se duša, kuća i reč. Jer, kako se govorilo, „Sveti Arhanđel ne dolazi da bi te čuo kako pevaš, nego kako ćutiš kad treba“.

Sveti Arhangel Mihailo nije bio običan svetac. On je vojvoda Božje vojske, onaj koji je zbacio Lucifera s neba, simbol pravde, snage, tihe moći i istine koja ne traži aplauz.

Praznik koji se ne slavi „veselo“, već sabrano

Aranđelovdan je jedna od najvećih krsnih slava u Srba, ali za razliku od drugih, ne slavi se s muzikom, trubama i pesmom. U mnogim krajevima, domaćini koji slave ovog svetitelja ne zovu orkestar, ne igraju kolo i ne puštaju glasnu muziku, jer se veruje da Arhanđeo ne voli galamu – nego poštovanje.

U srpskoj tradiciji, period između Aranđelovdana i Božića bio je vreme tišine, sabranosti i duhovnog reda – kad se ne viče, ne lupi šakom o sto i ne odbija onaj koji dođe pod krov

Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.

U srpskoj tradiciji, period između Aranđelovdana i Božića bio je vreme tišine, sabranosti i duhovnog reda – kad se ne viče, ne lupi šakom o sto i ne odbija onaj koji dođe pod krov

Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.

U srpskoj tradiciji, period između Aranđelovdana i Božića bio je vreme tišine, sabranosti i duhovnog reda – kad se ne viče, ne lupi šakom o sto i ne odbija onaj koji dođe pod krov

Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.

Uoči praznika, u kući se ćuti više nego što se govori, naročito uveče. Ne raspravlja se, ne viče i ne planira. Starije žene iz Pomoravlja i Šumadije i danas kažu:

„Pred Aranđelovdan pazi šta misliš – on sve čuje, i kad ne govoriš.“

„Ne prašta lako – ali čuva zauvek“

Za Svetog Arhanđela se kaže da ne prašta nepravdu, posebno onu učinjenu svesno. Ne zove se u pomoć kad je kasno – zove se na vreme, tiho, kad znaš da je istina na tvojoj strani.

Narod veruje da Arhangel Mihailo čuva dom, ali samo ako se u tom domu ne laže, ne krade i ne psuje praznik. Zato se pred njegov dan:

– ne spominju stare svađe

– ne iznose loše reči iz kuće

– ne kritikuju ukućani naglas

– ne pozajmljuje ništa – jer se kaže da „šta izneseš pred Aranđela, neće ti se vratiti“

Tiha priprema za praznik

Dani pred Aranđelovdan su i duhovna priprema za zimu. Često je to prvi veći praznik koji se dočekuje u zatvorenoj kući, kraj peći, s mirisom masti, luka i slavskog kolača. Sve je manje sunca, a više tišine.

U tom ritmu se i sprema – kolač se mesi bez žurbe, žito se kuva uveče, uz molitvu, a sveća se ne pali samo za slavlje – već za svetlost pred sneg.

U nekim krajevima se posipa bosiljak po kućnom pragu, da se Aranđeo „ne saplete o našu zaboravnost“.

Narodna molitva Arhangelu

U selima se i danas pred spavanje uoči praznika izgovara tiha molitva, poznata još iz 19. veka:

„Sveti Aranđele, vojvodo nebeski, sačuvaj kuću moju od zla spolja, od nemira iznutra, i od reči koje ne treba reći. Budi straža na pragu, ruka nad glavom, i istina u srcu.“

Ne tražiš njega – on dođe kad treba

U narodnoj svesti, Arhanđel Mihailo ne poziva na veselje, već na budnost. Zato se kaže da ne valja biti bez savesti pred njegov praznik – jer dok drugi svetitelji miluju, on presuđuje.

I zato ljudi koji ga poštuju, znaju: „Ne zovi ga ako lažeš. Ne boj se ako ćutiš.“

Jer Aranđeo ne ide s pesmom – on dolazi sa istinom.

Nije ni kolač, ni doručak, a hranila je generacije. Slatka tarana sa orasima i medom bila je jelo za dane kad nema puno – ali ima duše, volje i tople vode

Kada su dani kratki, a noći duge, u srpskom narodu se znalo – kuća ne sme da ostane sama. Makar neko da prespava, da se čuje glas, da pas zalaje. Tišina kuće bez duše zimi se smatrala lošim znakom.

U narodnom verovanju, novembar je vreme kada se duša zatvara, a kuća mora da se „utvrdi“ sitnicama koje znače mnogo – obični predmeti koji štite dom, decu i zdravlje

U narodnom verovanju, od Aranđelovdana do Nikoljdana ne leže se kasno, ne ustaje se rano, i ne budi se dete iz sna – jer se u snu odmara ne samo telo, već i duša pred zimu

U narodnoj tradiciji, novembar nije mesec za pesmu. To je vreme kada se povlači duša, spušta pogled i čuva tišina – jer kad priroda utihne, ni čovek ne bi trebalo da viče