Prvi znak srčanog udara nije bol u grudima

Kardiolog upozorava da najraniji znak srčanog udara često nije jaka bol u grudima, već suptilniji simptomi koji se lako previde.

Većina ljudi povezuje srčani udar sa iznenadnim bolom ili stezanjem u grudima, ali kardiolozi naglašavaju da su najraniji znaci često mnogo blaži i lakše se zanemare.

Dr Sandžaj Bodžradž, viši kardiolog, nedavno je objasnio da hroničan umor – uporan osećaj iscrpljenosti koji se ne popravlja odmorom ili promenama životnog stila – može biti jedan od prvih pokazatelja problema sa srcem.

Osećaj umora i potpune iscrpljenosti

Ovakav umor javlja se kada srce ima poteškoća da efikasno pumpa krv, što smanjuje snabdevanje tela kiseonikom. Ignorisanje ovih znakova može značiti da propuštate prvo upozorenje organizma na kardiovaskularne tegobe, pa je blagovremena medicinska procena ključna za prevenciju i rano lečenje.

Pored ekstremnog umora, kardiolog upozorava i na još tri simptoma koji se mogu javiti danima ili nedeljama pre srčanog udara.

Kratak dah i otežano disanje

Ako odjednom počnete da se gušite pri najmanjem naporu ili čak u mirovanju, to može ukazivati na to da srce ne pumpa dovoljno snažno. Otežano disanje često prethodi bolu u grudima — a ponekad se bol u grudima uopšte ne javi.

Bol u vilici, vratu, leđima ili ruci

Kod mnogih ljudi, prvi znak nije bol u grudima, već pritisak ili bol koji se širi u vilicu, vrat, lopatice ili levu ruku. Ovi „netipični“ bolovi neretko se pripisuju zubima ili mišićima, pa lako ostanu neprepoznati.

Mučnina, znojenje i vrtoglavica

Iznenadna mučnina, hladan znoj ili vrtoglavica bez jasnog razloga mogu pratiti ranu fazu srčanog udara. Kod žena su ovi simptomi naročito česti i ponekad su jedini znak da je srce u opasnosti.

Kako odmah reagovati

Ako primetite kombinaciju ovih simptoma, ne čekajte da prođu sami od sebe — odmah pozovite hitnu pomoć. Sedite ili se zavalite u polusedeći položaj i pokušajte da ostanete mirni. Ako već imate dijagnostikovane srčane probleme ili pijete lekove protiv zgrušavanja krvi, o tome odmah obavestite lekare kada stignu.

Prevencija i kontrola rizika

Redovni pregledi, praćenje krvnog pritiska, šećera i holesterola, prestanak pušenja, zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost značajno smanjuju rizik od srčanog udara. Razgovarajte sa svojim lekarom o faktorima rizika i simptomima koje posebno treba da pratite.