Dijagnoza Meri Goldašić

Meri Goldašić, domaća influenserka koju smo gledali u šou programu „MasterChef“, na društvenim mrežama poznata je po otvorenosti i autentičnosti.

Ove nedelje iznenadila je pratioce kada je objavila da se razvodi.

Inače, Meri je i ranije govorila o svom gubitku kilograma, plastičnim operacijama i finansijskim poteškoćama iz prošlosti. Takođe je otkrila da godinama živi sa epilepsijom.

– Vrlo rano sam počela da živim sama, a napad nisam imala od 2006. godine. I dalje pijem antiepileptike svakog dana jer mi pružaju sigurnost. Ono što mogu da kažem sa sigurnošću jeste da me ta bolest u tako mladim godinama samostalnog života držala dalje od loših uticaja. Strah koji sam imala od povratka napada podsvjesno me gurao u ispravnijem smeru i zdravijem načinu života. Rano sam shvatila koliko su kvalitetan san i odmor važni za organizam i minimiziranje rizika od napada – rekla je za Net.hr.

Dodala je da su se njeni napadi događali u snu ili unutar prvog sata nakon buđenja.

– Počinjali bi grčenjem ruku, nakon čega bih pala u nesvest i celo telo bi se grčilo. Trajali su nekoliko minuta, oči bi se prevrnule, a znalo je da dođe i do nekontrolisanog mokrenja. Nakon svakog napada bila bih hospitalizovana pet do sedam dana, tokom kojih su lekari pokušavali da pronađu novu terapiju. Potraga za idealnom terapijom i tačnom dijagnozom bio je dug i težak proces, ali sav trud dr. Bošnjak se isplatio. Ne znam da li još uvek radi, ali ona me doslovno spasila i želim joj ovim putem od srca zahvaliti.

Jedan od napada, priseća se, dogodio se kada je bila na maturskoj ekskurziji tokom osnovne škole.

– Deca koja su bila sa mnom u sobi doživela su šok, nisu znala šta da urade, ali su odmah potražila pomoć profesora. Njihova brza reakcija bila je presudna i ubrzo sam bila hospitalizovana. Mislim da bi u školama trebalo edukovati decu o postupanju u takvim situacijama, jer nisu retke, a pravovremena pomoć može doslovno spasiti život – komentarisala je.

Dijagnozu je, kaže, dobila kasno.

– Dijagnozu sam dobila negde u petom razredu osnovne škole, ali prvi napadi su počeli već sa konvulzijama u mojoj drugoj godini života. Zapravo, ne znam kako izgleda život bez epilepsije pa nemam konkretan odgovor na to pitanje. Želim da istaknem da me epilepsija ne definiše kao osobu niti tražim sažaljenje. Gledam je kao motivaciju da održavam zdrave navike, izbegavam stresne situacije i živim život sa pozitivnim stavom. Iskreno, osećam se srećno i verujem da je roditeljima bilo mnogo teže nego meni. Sećam se suza svoje majke nakon mojih napadaja i volela bih da sistem podrške za roditelje dece sa epilepsijom bude bolji. Nijedna majka ne zaslužuje da kroz takvu brigu prolazi sama.

Bonus video:

(Espreso / vecernji.hr/M.S.)