radiobalkanfox
Međutim, u mnogim porodicama dolazi do čestih grešaka, naročito kada otac ima više muške dece, pa želi da svi sinovi nastave porodičnu slavu.
Upravo tu, prema crkvenom učenju, dolazi do najčešćih pogrešnih postupaka – posebno kod proslave Svetog Nikole (Nikoljdana), jedne od najzastupljenijih slava u Srbiji.
Sveštenik Predrag Popović objašnjava da se po crkvenom i običajnom pravu slava prenosi uz slavski kolač, ali se često zaboravlja da ovaj čin treba obaviti u crkvi, a ne kod kuće.
„Kada otac prenosi krsnu slavu, on sinu daje deo slavskog kolača. Ako mu da četvrtinu, i otac i sin nastavljaju da slave. Ako mu da polovinu, to znači da otac potpuno predaje slavu – on je više ne slavi, već postaje gost kod sina“, pojasnio je Popović.
Prema rečima sveštenika, u praksi se najviše greši upravo kod Nikoljdana, jer je ova slava najrasprostranjenija.
„Postala je česta praksa da jedan sin nasledi zimskog Svetog Nikolu (19. decembar), a drugom se kaže da slavi letnjeg Svetog Nikolu (22. maj). To je pogrešno. Letnji Sveti Nikola nije nova slava, već dan prenosa moštiju Svetog Nikolaja. Krsna slava je jedinstvena i ne može se menjati“, naglašava Popović.
On podseća da je krsna slava dan kada je porodica primila hrišćanstvo, te se zbog toga ne može deliti, menjati ili prilagođavati željama ukućana.
Dodaj komentar