Luka Grbić o predstavi i novoj režiji Ide gas

Mladi glumac Luka Grbić debitovao je prošle godine kao reditelj u svom Ateljeu 212 s predstavom “Sada nije juli”, a letos je u Sloveniji izveden njegov autorski projekat “Ide gas”. Komad je nastao kao magistarska predstava na AGRFT u Ljubljani. Grbić sa scene odgovara na pitanje šta se zaista dešava iza kulisa – kako izgleda život mladog glumca koji se suočava sa moralnim izborima koji mu određuju razvoj karijere. Sada se vraća u velikom stilu u svoj rodni grad.

– Predstavu “Ide gas” osmislio sam i napisao sa željom da podelim sa publikom svoja iskustva za koja sam mislio da je važno da se o njima govori, ali i da bih bolje razumeo šta je prouzrokovalo moju želju da se sklonim iz Srbije u trenutku kada sam najviše imao posla i karijernih prilika. Analiziram svoj put kroz poglavlja, od srednje škole i prvih projekata, preko školovanja i pozorišta, i kroz to suočavanje pokušavam da shvatim da li je problem u mojim maštarijama o svetu umetnosti/šou-biznisa, u koji sam nenadano uskočio veoma mlad. Ili je problem u tom svetu koji se predstavlja jednim licem, a rukovodi drugim principima? Ili je problem negde između? Pokušao sam kroz ovaj rad, kao što ću verovatno i nastaviti i u sledećim svojim projektima, da pogledam sebe i svet u kojem sam odrastao u oči, sa željom, ne da osudim i kritikujem, nego da razumem i prihvatim neke osobine koje su i u meni i u svetu – gadne. A manje komplikovanim rečnikom, pričam kako me odrastanje boli – kaže Grbić.

Luka na scenu donosi ono što jedino zaista može da donese: priču o sopstvenom životu, izborima i iskustvu. On ga predstavlja otvoreno, duhovito i precizno, onako kako ga je doživeo i kako ga danas vidi.

Kroz humor, harizmu i inteligentni komentar, ova predstava je istovremeno i smešna i tužna, realan komad koji publiku istovremeno zasmejava i steže u grlu.

Zašto je važno da ide gas? Zato što je retko videti scensko delo koje tako hrabro govori o odrastanju, ambiciji, etici i svetu umetnosti u koji mladi ljudi ulaze sa ogromnim snovima i još većim iskušenjima.

Ova predstava je možda mali, ali jeste nekakav doprinos razgovoru o tome gde se kao društvo nalazimo i kakva je uloga pojedinca. Nakon “Sada nije juli” u Ateljeu 212, ovo je Lukina druga predstava koju režira. Produkciju potpisuje AGRFT, mentori su Dragan Živadinov i Žiga Divjak, producent za Beograd Marija Takić, producent za Sloveniju Nika Šoštarič, mentor produkcije za Sloveniju Mija Špilerm, a tehnička podrška Hana Veronika Grubič i Domen Lušin.

Luku Grbića šira publika zna po ulozi Nenad Maraša u serijalu “Južni vetar”. Fakultet dramskih umetnosti upisao je pre završene Prve beogradske gimnazije, a diplomirao je u klasi profesora Srđana J. Karanovića s predstavom “Ne oklevaj, improvizuj”. Talentovani dramski umetnik bio je stipendista Fondacije Beogradskog dramskog pozorišta na trećoj godini studija, član je Mense, a publiku i kritiku je osvojio svojim pozorišnim ostvarenjima. Jedina predstava koju još igra u Srbiji je “Sin” po delu Florijana Zelera, u režiji Ane Tomović u Ateljeu 212.