Ko je Jovan Bulj, plešući beogradski saobraćajac?

U nekoj drugoj sudbini, Jovan Bulj možda bi završio na baletskoj pozornici. Međutim, u stvarnom životu postao je najpoznatiji saobraćajac kojeg je Beograd ikada imao – čovek čija je elegancija na ulicama grada postala priča koja se prenosila čak do Londona. Njegova ljubaznost, dostojanstveno držanje i gotovo nadrealna kultura ponašanja učinili su ga simbolom jednog vremena.

U galeriji pogledajte fotografije Jovana Bulja:

Nepogrešivo uredan u uniformi, sa šlemom i belim rukavicama, on je na prometnim raskrsnicama grada – najčešće na Terazijama, ali i kod Doma omladine, na Slaviji, u Kneza Miloša – upravljao saobraćajem pokretima koji su podsećali na plesne figure.

Rođen kao Ličanin, nakon rata sa porodicom se preselio u Vojvodinu, pa potom u Beograd. Kako mu je stajala uniforma primetili su već u vojsci, gde je služio kao gardista. To je uticalo na njegovu odluku da postane milicioner. Njegova visina, držanje i izrazita smirenost brzo su ga izdvojili od ostalih, pa je upućen na najprometnije tačke glavnog grada.

Ne pamti se tačno da li je Bulj odmah počeo da se kreće poput plesača ili su se ti pokreti vremenom razvili. U svakom slučaju, njegov stil je postao njegov zaštitni znak. Ljudi su zastajali da ga gledaju, fotografisali ga, a on je sve to primao sa osmehom, uvek pristupačan i raspoložen da svakome uputi reč ili poklonu autogram.

Iza te lakoće krila se velika odgovornost. Bio je izuzetno obazriv prema pešacima, posebno starijima i deci, kojima je često prelazio preko ulice da pomogne. Vozači su ga poštovali – dok je on stajao na raskrsnici, saobraćaj je tekao bez zastoja, a poznat je bio po blagosti i pravičnosti. Kako je sam govorio, “uz lepu reč i osmeh sve moguće završiti”.

Ugled koji je stekao u Beogradu brzo se proširio i van granica grada. O njemu su pisali domaći i strani novinari, a turisti su ga rado pominjali u svojim pričama. U staroj štampi mogu se videti brojni zapisi o njemu, uključujući i čuvenu fotografsku seriju “Ilustrovane politike” u kojoj pozira sa balerinom Jelenom Tinskom ispred Palate Albanija.

Pored rada u uniformi, Bulj se oprobao i u muzici – 1970. godine objavio je ploču sa dve pesme za Jugoton. Njegova elegancija dovela ga je i do međunarodnih takmičenja, pa je u Švajcarskoj osvojio drugo mesto među saobraćajcima.

Najneobičnija epizoda u njegovom životu odigrala se u Londonu. Pozvala ga je britanska avio-kompanija kao svojevrsnog ambasadora Beograda, u sklopu promocije nove avio-linije. Tako je dobio priliku da “zaigra” i na čuvenom Pikadili Cirkusu. Navodno ga je ugostio i gradonačelnik Londona, a postoji i priča da je predstavljen kraljici Elizabeti.

Ironično, Britanci nisu bili oduševljeni – njegovi pokreti izazivali su gužvu jer su se prolaznici zaustavljali da ga gledaju, što je posebno nerviralo taksiste i vozače autobusa. Ipak, Jovan je dao sve od sebe i profesionalno završio posao.

Početkom ’80-ih, iznenada je sklonjen sa gradskih ulica. Prebačen je u službu bezbednosti železničkog saobraćaja, da bi ubrzo bio i penzionisan, iako je imao tek oko četrdeset godina. Nije bilo jasno ko je doneo odluku, ali se pričalo da mu je zamerano što je “prešao u glumce”. Sam Bulj je kasnije govorio: “Nisi više naš, postao si deo umetnosti.”

Nakon prerane penzije, lagano je pao u zaborav. Radio je u trafici, potom kao čuvar parkinga na Savskom keju, daleko od nekadašnje slave. Umro je 2010. godine, u 71. godini, ostavivši za sobom sećanje na vreme kada je jedan milicioner mogao postati gradska legenda – samo zahvaljujući kulturi, osmehu i pokretu koji je ličio na ples.

Pogledajte video: Zanimljiva životna priča bake Milene