“Bežala sam od kuće”: Katarina Sotirović je ostavljala oproštajne poruke roditeljima na televizoru

Katarina Sotirović gošća je emisije “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje večeras, u ponedeljak u 22.15 sati samo na Blic televiziji, u kojoj otvoreno priča o svom detinjstvu i nestašlucima.

Pevačica Katarina Sotirović je rođena u Beogradu, živela je u početku na Karaburmi, sa roditeljima i bakom. Bila je kako sama ističe u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” nestašna kao mala, ali je oko nje bilo mnogo ljubavi.

U rodnom Beogradu je Katarina živela, a živi i danas, pauzu je pravila samo dok je bila u braku sa košarkašem Aleksandrom Rašićem kako bi porodica bila na okupu, o tim odlascima iz Beograda kaže:

– Samo nakratko, godinama koliko je trajalo to da ispratim bivšeg supruga, kada je on bio na svom poslu, ali uvek smo se vraćali.

Katarina je jedinica, željeno dete svojih roditelja, iako je priznaje mama uvek zamišljala da će roditi sina.

– Ja sam jedinica, nažalost, nemam brata ili sestru. Tata je toliko slavio tog dana kad sam se ja rodila, da se on šefici svojoj popeo na sto i igrao je na stolu svoje šefice, da su ga svi gledali kao u fazonu Saša, dobićeš otkaz. On je rekao: “Ne zanima me, rodila se Katarina”. On je hteo ćerku Katarinu i rodila se ćerka Katarina. Mama je htela dečaka. To je neka kontra, ja nikad nisam htela da rodim dečaka. Na moju veliku radost sam prvo rodila ćerku Juliju, ali mama je nekako uvek volela, kada je razmišljala o tom periodu kada bude bila majka, uvek je sebe zamišljala kao majku dečaka, muškog deteta. I rodim se ja i tata slavi na stolu, a mama, naravno, srećna, normalno, ali ne do te mere kao da je rodila dečaka. Naravno, ta ljubav je bila neopisiva – kaže Katarina pred kamerama Blic televizije.

Katarina Sotirović, emisija “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”

“Živeli smo u jednoj sobi mama, tata i ja”

Katarina ističe da je osećala ogromnu ljubav u porodici, ali da nije bila razmažena.

– Ono čega se sećam, ne jedino, najveće čega se sećam iz detinjstva da su oni mene toliko mnogo voleli, ali ne ono njanjavo da su me razmazili, jer nismo imali baš neke uslove, živeli smo u jednoj sobi, na Karaburmi. Ja nisam nikad imala svoju sobu, jer je baka bila u drugoj. To je bio jedan stan sa dve sobe, mama, tata i ja u jednoj. Moralo je da bude sve u tih šesnaest kvadrata na svom mestu, šta nije bilo na svom mestu, moja mama, ja i dan-danas pamtim zvuk tog otvaranja terase, samo frkne ovako, kroz prozor, sa četvrtog sprata, a nema lifta, ja onda trčim dole po to, pa sve gledam ovako, da l’ me neko gleda, jer me sramota, da me neko od komšiluka vidi da ja idem dole da skupljam te stvari ispred zgrade… Ona mi kaže: “Još jednom li te opomenem da skloniš stvari na svoje mesto, leteće kroz prozor”, ja to nisam tako uzimala za ozbiljno, međutim, kada je prvi put proletelo, recimo, da je bila pernica ili je bilo šta god, majica, samo frkne kroz prozor – priseća se Katarina.

Katarina Sotirović, emisija “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”

“Bežala sam od kuće”

Katarina je za sebe je ranije govorila da je bila jedan mali đavo, a sada je ispričala i neke detalje iz života zbog čega smatra da je to bilo tako i koje je takođe pričala i svojoj ćerki.

– Imam jednu anegdotu, moja ćerka zna, zato što moja mama dolazi često kod nas, da mi nekad na dan, dva pomogne, kad sam sama sa njima, kad imam baš dosta obaveza oko mog posla, a ona je stvarno jedna onako super kul baka, takva je bila i kao mama moja i sad mi stalo prepričavamo kakva sam ja bila kad sam bila tinejdžerka, moja ćerka sad ima 13 godina i ima neki rad u školi iz srpskog na temu kao moj roditelj i kaže: “E mama, imam neki projekat da radim iz srpskog i tema je da pišemo o jednom roditelju, ali kao neki roditelj koji je onako kao malo luđi, mislim naravno da pišemo o tebi, jer ono kao ti si spavala na ulici i bežala si od kuće, kao spavala si u vreći za spavanje…”. Ja kažem, dobro, je l’ moraš baš sve to da napišeš u projektu jer ja sam njoj pričala da sam bežala od kuće, uzmem ranac, ostavim roditeljima na televizoru napisanu oproštajnu poruku, ja sam otišla, odlazim… – priseća se Katarina i nastavlja:

– Odlazim iz kuće, čekam da nisu tu oboje, ja ranac na leđa, to što sam otišla 300 metara dalje, niz ulicu kod drugarice, to nema veze. Ja sam u mojoj glavi otišla, vreću za spavanje, pa sam spavala na klupi u parkiću i tako.

Katarina Sotirović, emisija “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”

Pamti svaku kaznu

Katarina je provodila vreme sa svojim roditeljima, koliko je to bilo moguće. Mama je radila preko dana, tata je radio svaku drugu noć, a izjavila je jednom prilikom, kako ističe profesorka “kakva sam bila, moji roditelji su bili korektni”.

– Tata je više bio kod kuće jer je radio noću, svaku drugu noć, ali mama je radila preko dana, mama nije bila tu – kaže Katarina, a na profesorkinu konstataciju da se nekada događalo da ona zakasni, a tata zaključa vrata nastavlja:

– A ja sedim ispred vrata…

Katarina Sotirović, emisija “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”

Znala je tada da će dobiti neku vrstu kazne.

– Najveća kazna mi je bila, mislim, jeste neka vrsta kazne, pored onih pravih kazni, recimo, na Tašmajdan dođe delfinarijum, predstava, leto je došlo i sad došli su delfini i ceo Beograd, sva deca, sva društva, svi idu da gledaju delfine, ja sam u kazni jer sam nešto, šta god, i ne idem da gledam delfine. To je bila jedna jedina prilika, ja nisam mogla da odem sećam se. Svake svoje kazne se sećam. Nijednu nisam zaboravila. Najgora mi je kazna bila da tata ne priča sa mnom, da ne razgovaraju sa mnom. Da me ignorišu – kaže Katarina i priznaje da ona taj metod ne koristi sa svojom decom:

Katarina Sotirović, emisija “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”

– Jao ne, ne mogu. Baš sam pre neki dana pričala sa bivšim mužem, sa Saletom. Sedeli smo nešto na nekoj, da kažem, našoj brifing kafi, jer moramo s vremena na vreme da se dogovaramo, to je logistika, sad već jedna ozbiljna, i onda mi je rekao: “Ti samo budi ono što jesi, dobra majka i nemoj da budeš stroga, ja ću da budem strog, a ti budi blaga”. Podelili smo se, podelili smo uloge jer kada bismo oboje bili, ili jedno ili drugo to… A ovako smo se dogovorili, on je taj, ali bez obzira što je on strog, stvarno je pravedan.

Katarina je kao mlađa bila mezimica svojih roditelja koja iako je bila u kaznama nikada nije dobijala batine.

Katarina Sotirović, emisija “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”

– Nije bilo batina, nikad – kaže Katarina, a na pitanje da li su roditelji imali razgovore sa njom ističe:

– Ne. Retko kada. To su bila neka druga vremena. To je ono vreme, mama dođe kući pa kuva ručak za sutra. I ne mogu to… Ja ne mogu nikada da uzem za zlo svojim roditeljima, što nisu sad kao više pričali. Ja imam to 14-15 godina nikad nisam kod kuće, kada da stignu oni da nešto sad sa mnom pričaju ili da… To je život bio nekako čini mi se drugačiji nego sada. Mislim da mi sad imamo… Barem govorim u svoje ime, mnogo više vremena da razgovaram sa svojim decom.

O razvodu od supruga Aleksandra Rašića, pomirenju, pa onda ponovnom razlazu, kao i odlascima kod psihoterapeuta, ali o tome kako su deca prebrodila rastanak roditelja Katarina Sotirović otvoreno govori u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje večeras, u ponedeljak u 22.15 sati samo na Blic televiziji.

Blic TV