radiobalkanfox
Pčela u srpskoj tradiciji nije bila samo životinja – bila je duhovno biće, čista duša, glasnik Boga. U mnogim selima širom Srbije, verovalo se da pčele osećaju tugu, da razumeju smrt i da ih nikako ne treba ostavljati u neznanju. Ako bi neko u domaćinstvu preminuo, prvi zadatak ukućana bio je da „jave pčelama“ šta se dogodilo. Ako to ne bi učinili – pčele bi, kažu stari, umrle od tuge ili nestale bez traga, prenosi lepotesrbije.alo.rs.
Običaj „govorenja pčelama” – kako se to radilo
Čim bi se smrt dogodila u kući, neko od ukućana bi otišao do košnica i tiho, s poštovanjem, rekao:
Sigurno i vi koristie ovaj izraz… Kada je mala verovatnoća da se nešto desi svi kažemo “mrka kapa”, ali značenje ovog izraza, kao i poreklo, zapravo su potpuno drugačiji.
U domaćinskoj kući prazna čaša na stolu nije znak da si popio – već da si ostavio prazninu. Stari su verovali da se sa trpeze ne ustaje dok sve ne bude puno: tanjir, srce i reč
„Domaćin je umro, sad ću ja brinuti o vama. Ne ostavljajte nas.”
Sigurno i vi koristie ovaj izraz… Kada je mala verovatnoća da se nešto desi svi kažemo “mrka kapa”, ali značenje ovog izraza, kao i poreklo, zapravo su potpuno drugačiji.
U domaćinskoj kući prazna čaša na stolu nije znak da si popio – već da si ostavio prazninu. Stari su verovali da se sa trpeze ne ustaje dok sve ne bude puno: tanjir, srce i reč
U nekim krajevima se još i košnica obavijala crnim platnom – u znak žalosti. Govorilo se šapatom, jer se verovalo da pčele bolje čuju „dušom, a ne ušima“.
Sigurno i vi koristie ovaj izraz… Kada je mala verovatnoća da se nešto desi svi kažemo “mrka kapa”, ali značenje ovog izraza, kao i poreklo, zapravo su potpuno drugačiji.
U domaćinskoj kući prazna čaša na stolu nije znak da si popio – već da si ostavio prazninu. Stari su verovali da se sa trpeze ne ustaje dok sve ne bude puno: tanjir, srce i reč
Sigurno i vi koristie ovaj izraz… Kada je mala verovatnoća da se nešto desi svi kažemo “mrka kapa”, ali značenje ovog izraza, kao i poreklo, zapravo su potpuno drugačiji.
U domaćinskoj kući prazna čaša na stolu nije znak da si popio – već da si ostavio prazninu. Stari su verovali da se sa trpeze ne ustaje dok sve ne bude puno: tanjir, srce i reč
Sigurno i vi koristie ovaj izraz… Kada je mala verovatnoća da se nešto desi svi kažemo “mrka kapa”, ali značenje ovog izraza, kao i poreklo, zapravo su potpuno drugačiji.
U domaćinskoj kući prazna čaša na stolu nije znak da si popio – već da si ostavio prazninu. Stari su verovali da se sa trpeze ne ustaje dok sve ne bude puno: tanjir, srce i reč
Zašto baš pčele? Duhovno značenje u srpskom predanju
Pčele su u starom srpskom verovanju bile svete životinje:
Ne psuje se u blizini pčela
Ne ubijaju se pčele jer donose greh
Ako pčela sleti na bebu – to je znak blagoslova i buduće mudrosti
Verovalo se i da pčele odnose poruku nebu kada neko premine – zbog toga im se smrt morala najaviti, da znaju da „imaju novu dušu na nebu“.
Pčela kao simbol čiste duše i porodične sreće
Postoji i predanje da ako pčele napuste domaćinstvo posle smrti člana porodice – to je znak da duša nije našla mir. U tom slučaju, domaćin bi pozivao sveštenika, ili se uveče molio kraj košnice, paleći sveću.
U nekim krajevima, verovalo se i da pčela nikada ne leti kod lošeg čoveka, a da pravi pčelar mora imati čistu savest i blagu dušu.
Da li se ovaj običaj i danas poštuje?
U pojedinim delovima Stare planine, Homolja i Zaplanja, još uvek postoje stari ljudi koji i dalje, kada neko umre – idu do pčela i govore im. Ne zato što veruju u sujeverje, već zato što poštuju tradiciju predaka i znaju – pčela je više od insekta. Ona je tihi svedok života na zemlji.
U Struganiku, rodnom selu velikog srpskog vojvode, danas živi i radi još jedan Živojin Mišić, potomak slavnog vojskovođe koji sa svojih nepunih trideset godina, delima već pokazuje da je dostojan imena i prezimena koje nosi. Na svojoj dedovini, rukama iz kamenoloma vadi kamen, zarađuje hleb sa devet kora i poštenim radom dokazuje da iver ne pada daleko od klade.
Ajvar, magična reč koja sva vrata otvara… Stigla je sezona, a ovo tradicionalno jelo ukrasiće sve trpeze – i za doručak, i za ručak, i za večeru, i između. Recept? Svaka domaćica ima svoj. Poreklo? I to bi moglo da bude komplikovano, pa ćemo reći samo da nam pripada svima po malo
Saznajte pravo značenje titule „hadži“ u srpskoj pravoslavnoj tradiciji – kako je nastala, šta simbolizuje i na koji način se može uneti u lična dokumenta.
Vladika Nikolaj Velimirović rođen 1881. godine, u selu Lelić nedaleko od Valjeva. NJegovi roditelji, Dragomir i Katarina imali su devetoro dece od kojih su preživela samo dvojica sinova Nikolaj i Dušan, da bi i Dušan poginuo 1914. godine, a Nikolaj se zamonašio. Postao je jedan od najcenjenijih vladika, nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.
Bliži se idealan dan da posejete božićnu pšenicu. Imamo proverene trikove za negu da vam bude najlepša i najgušća, puna sreće!
Alo
Dodaj komentar