Lekari otkrili da li hladnoća stvarno izaziva prehladu

Iako se prehlade češće javljaju tokom zimskih meseci, stručnjaci ističu da nije reč o direktnoj uzročnoj vezi.

Uobičajeno je verovanje da boravak na hladnoći direktno izaziva prehladu, ali stručnjaci upozoravaju da je veza između niskih temperatura i respiratornih simptoma poput kašlja i curenja nosa mnogo složenija.

Iako se čini logičnim poveznica, naučna istraživanja otkrivaju kompleksne uzroke sezonskih oboljenja, piše The Guardian.

Virusi su primarni uzročnici

Iako se prehlade češće javljaju tokom zimskih meseci, stručnjaci ističu da nije reč o direktnoj uzročnoj vezi.

– Prehlade su češće zimi, ali gotovo sigurno je reč o korelaciji, a ne o uzročnosti – rekao je Džon Tregoning, profesor imunologije vakcina na Imperial College London.

Lekari se slažu da prehlade izazivaju virusi, dok niska spoljašnja temperatura sama po sebi nije uzročnik bolesti.

Najčešći uzročnici su rinovirusi, koji su odgovorni za približno polovinu svih prehlada i sličnih respiratornih infekcija. Ovi mikroorganizmi šire se kapljičnim putem, kašljanjem i kijanjem ili dodirom kontaminiranih površina. Zato se postavlja pitanje zašto je aktivnost tih virusa izraženija tokom zimskih meseci. Odgovor leži u kombinaciji ljudskog ponašanja i fizioloških reakcija organizma na hladnoću.

Foto: Shuterstock

Tokom hladnijih meseci ljudi provode više vremena u zatvorenim i slabije provetrenim prostorima. Boravak u kancelarijama, školama ili javnom prevozu, u neposrednoj blizini drugih ljudi, olakšava prenos virusa.

Podaci prikupljeni tokom pandemije COVID-19 to jasno potvrđuju – incidencija mnogih drugih virusnih bolesti značajno se smanjila u periodima ograničenog kretanja, zbog smanjenog bliskog kontakta među ljudima. Zabeležen je čak i nestanak jednog soja gripa usled prekida lanca prenosa.

Uticaj hladnoće na imunološki sistem

Iako niska temperatura sama po sebi ne izaziva bolest, može da smanji sposobnost tela da se brani od infekcija, čime raste rizik od oboljevanja. Hladan i suv vazduh, karakterističan za zimski period, ima nekoliko negativnih efekata na primarnu odbrambenu barijeru organizma – gornje disajne puteve. Udisanje takvog vazduha može izazvati sužavanje krvnih sudova u nosu i grlu, čime se smanjuje dotok belih krvnih zrnaca, koja su ključna za imunološki odgovor.

Nedavna istraživanja pokazala su da pad temperature nosnog tkiva za samo pet stepeni Celzijusa može smanjiti njegovu lokalnu otpornost na infekcije.

Suv zimski vazduh, čiji se efekat često pogoršava grejanjem u zatvorenim prostorima, isušuje sluznicu nosa. Ta sluznica, zajedno sa sitnim dlačicama (cilijama), ima funkciju zadržavanja i uklanjanja virusa pre nego što dospeju u organizam. Kada je sluznica suva i nadražena, na njoj mogu nastati mikropukotine koje virusima olakšavaju ulazak u telo.

Foto: Shuterstock

Dodatni faktor je i smanjeni nivo vitamina D. Zbog manje izloženosti sunčevoj svetlosti tokom zime, nivoi ovog vitamina, koji ima ključnu ulogu u održavanju zdravog imuniteta, često su niži, što dodatno povećava osetljivost na infekcije.

Ključ prevencije nije u izbegavanju hladnoće, već u primeni higijenskih mera poput redovnog pranja ruku, provetravanja prostorija i jačanja opšte otpornosti organizma.

BONUS VIDEO

Zdravlje

Kako je u toku sezona gripa i prehlada, stručnjaci savetuju ljude da jedu što više klementine, voće slično mandarinama, ali daleko bogatije vitaminom C.

sledeća vest