Oglasio se najbliži saradnik pokojnog frizera

Frizer Matija Radulovićumro je na Badnji dan u 43. godini, a uzrok njegove smrti još nije poznat. Sada je njegov blizak saradnik, šminker Srđan Petković napisao komentar u okviru objave koju je ordinacija Cvijanović nedavno podelila, a tiče se preminulog frizera.

Srđan je priznao da se pravi uzrok Matijine smrti nikada neće saznati.

– Ja, kao najbliži saradnik pokojnog Matije, odgovorno tvrdim da je njegovo nezadovoljstvo isključivo bilo zasnovano na estetskom delu priče, jer je po svojoj prirodi bio izuzetno isključiv i nekada je ozbiljno preterivao u traženju savršenstva. Saradnju sa ordinacijom Cvejanović je zaista završio pre leta i više nije bio njihov pacijent. Mi koji smo do poslednjeg dana bili sa njim u njegovoj patnji i bolesti zaista više ne možemo da izdržimo nepravdu i raznorazna nagađanja. Matija je imao porodicu i ljude koji su svakodnevno bili uz njega. Javnost nikada neće saznati razlog smrti jer je to isključivo privatna star, ali još jednom podvlačim da ordinacija nema nikakve veze sa tim – napisao je Srđan u komentaru.

Otac pokojnog Matije, Rade s knedlom u grlu i očima punim suza govorio je o odlasku svog sina.

– Borim se, znate kako ide kad izgubite nešto najrođenije. Ne mogu da se pomirim, ali nekako ću izdržati dok sredim sve. Najviše bih voleo da se pridružim tamo njemu. Ja sam živeo samo radi njega, zato sam i došao ovde u Beograd, da mu budem podrška kad god treba, on je bio za sve dobar, za sebe nije. Mene je pazio kada sam se razboleo, gledao je samo u mene, pričao svuda ”samo da mi je tata živ”, a on je završio ovako – rekao je Rade i otkrio da je sina posetio tri dana pred smrt i tada saznao u kakvom je stanju.

– On je skoro 10 godina u ovom stanu. Nisam bio uz njega poslednjih dana zato što su me lagali, a ja kao da sam predosetio baš kad je onaj sneg počeo da pada, ja sam došao, tri dana pre nego što je umro. Kad sam ušao i kad sam video kakav je ja sam pao. Koža i kosti. Znaš šta mi je rekao: “Tata je l” te strah od kostura?” Ja mu kažem da me nije strah, toliko je oslabio da je to bilo strašno, jedva je hodao, ja sam mu pomagao. Ležali smo ovde, a on me je uhvatio za ruku i rekao: “Tata, vodi me u sobu”. Zauzeo je jednu pozu i legao. Ja sam malo po malo ulazi i video da sve slabije diše. Rođak Nemanja je pozvao Hitnu, oni su došli, na pola puta je umro u sanitetu.