Koliko često je bezbedno farbati kosu?

Doktorka Melani Maklin upozorava da hemijski sastojci iz boja ne ostaju samo na vlasi, već preko kože glave mogu dospeti u organizam.

Farbanje kose ne utiče samo na njen izgled, već može imati i šire posledice po zdravlje.Kako je koža temena bogato prokrvljena, određene supstance se lako apsorbuju i završavaju u krvotoku.

Naučna istraživanja pokazuju da osobe koje koriste farbe za kosu u krvi imaju znatno drugačiji sastav određenih hemijskih metabolita u poređenju sa onima koji kosu ne farbaju.

Iako ne postoje klinički dokazi koji sa potpunom sigurnošću potvrđuju uzročno-posledičnu vezu, brojne opservacione studije povezuju upotrebu farbi sa povećanim rizikom od pojedinih zdravstvenih problema.

Analiza većeg broja naučnih radova ukazuje na to da i povremena upotreba trajnih ili polutrajnih boja može blago povećati rizik od raka dojke, dok se kod žena koje su se farbale mnogo puta tokom života taj rizik znatno uvećava.

Takođe, kod osoba sa određenim genetskim predispozicijama primećena je veća učestalost raka bešike povezana sa korišćenjem trajnih boja za kosu.

Trajne boje deluju tako što prodiru duboko u vlas, menjajući njen prirodni pigment, dok se privremene i polutrajne zadržavaju na površini i postepeno ispiraju.

Posebna pažnja usmerena je na aromatične amine – hemijske supstance koje pomažu dugotrajnosti boje, ali se dovode u vezu sa oštećenjem DNK i mogućim razvojem malignih promena. Neke od ovih supstanci mogu uticati i na hormonsku ravnotežu, jer imitiraju ili blokiraju dejstvo estrogena.

Jedna novija studija ukazala je i na moguću povezanost između farbanja kose i pojave mioma materice, benignih izraslina koje mogu izazvati bolove ili probleme sa plodnošću. Kako su miomi posebno osetljivi na estrogen, prisustvo hemikalija koje se ponašaju poput ovog hormona može uticati na njihov rast.

Iako se često smatra da su današnje formule bezbednije nego ranije, mnogi osnovni sastojci ostali su isti.

Istina je da su neki dokazano štetni spojevi uklonjeni pre više decenija, ali su ih zamenile druge supstance čija bezbednost i dalje izaziva zabrinutost. Jedan od primera je p-fenilendiamin (PPD), sastojak koji se i danas nalazi u mnogim bojama, a za koji postoji sumnja da može biti štetan.

Potrošačima nije lako da procene koje su boje sigurnije, jer istraživanja retko navode konkretne proizvode. Ipak, postoje načini da se potencijalni rizici smanje.

Preporučuje se pažljivo čitanje sastava, izbegavanje proizvoda sa agresivnim hemikalijama, ređe farbanje i davanje prednosti prirodnijim i biljnim bojama. Dodatna zaštita kože, nošenje rukavica i izbegavanje kombinovanja više hemijskih tretmana takođe mogu biti od pomoći.

Posebno se savetuje oprez kod dece i adolescenata, jer je njihov hormonski sistem osetljiviji na spoljašnje uticaje. Smanjivanje izloženosti hemikalijama u ranom uzrastu može biti važan korak ka očuvanju dugoročnog zdravlja, prenosi Scientific Reports.