Zašto ne treba preskakati doručak: Lekari objašnjavaju

Prema rečima nutricionista i lekara, redovan doručak je ključan za pravilno funkcionisanje organizma i duži životni vek, a pravo vreme za njega je sat do dva nakon buđenja.

Kada preskočimo doručak, dolazi do naglog pada nivoa šećera u krvi, što može izazvati umor, nervozu, pad koncentracije i jaku glad kasnije tokom dana. Upravo tada ljudi češće posežu za brzom hranom, slatkišima i nezdravim grickalicama.

Lekari ističu da dugotrajno preskakanje doručka povećava rizik od metaboličkih poremećaja, gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Organizam, suočen sa “gladovanjem”, ulazi u režim štednje energije, usporava metabolizam i skladišti masti, što dugoročno šteti srcu i krvnim sudovima.

Foto: Shutterstock

Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno ne doručkuju imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola i problema sa srcem. Doručak pokreće metabolizam i daje energiju potrebnu za normalno funkcionisanje tokom dana.

Stručnjaci savetuju da se obroci ne preskaču, već da budu manji, ali redovni. Tri glavna obroka i jedna do dve užine pomažu u održavanju stabilnog nivoa energije, boljeg raspoloženja i zdravijeg tela.

Kada je pravo vreme za doručak?

Pravo vreme za doručak je u roku od jednog do dva sata nakon buđenja.

U tom periodu telo je spremno da primi hranu, metabolizam i hormoni su aktivni, pa doručak pomaže da se energija ravnomerno rasporedi, stabilizuje šećer u krvi i podrži opšte zdravlje.

Kasniji doručak može povećati rizik od umora, skokova šećera i hroničnih bolesti.

Foto: Shutterstock

Studija objavljena u časopisu “Communications Medicine” pratila je skoro 3.000 odraslih osoba iz Ujedinjenog Kraljevstva, starosti od 42 do 94 godine, tokom perioda dužeg od 20 godina. Učesnici su davali podatke o vremenu kada najčešće jedu doručak, ručak i večeru, kao i o navikama spavanja, poslu i zdravstvenom stanju, prenosi Health.

Analiza je pokazala da se s godinama obroci postepeno pomeraju na kasnije sate.

Doručak je, u proseku, kasnio oko osam minuta po svakoj deceniji života, dok se večera pomerala za približno četiri minuta. Ispostavilo se da su osobe koje su kasnije doručkovale imale više hroničnih oboljenja, kao i veći rizik od smrtnog ishoda.

Foto: Shuterstock

Svaki sat odlaganja doručka povećavao je taj rizik za između osam i 11 odsto.

Prema preporukama stručnjaka, idealno je doručkovati u roku od jednog do dva sata nakon buđenja.

Kako objašnjava dr Korni Piterson sa Harvardove škole javnog zdravlja, metabolizam je prirodno podešen da primi hranu ubrzo nakon ustajanja.

– Kasno uzimanje doručka može dovesti do naglih skokova šećera u krvi, upalnih procesa i povećanog rizika od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2 – ističe ona.

Doslednost u vremenu obroka

Redovna rutina pomaže usklađivanju unutrašnjeg biološkog sata, odnosno cirkadijalnog ritma, koji utiče na varenje, hormone, san i nivo energije tokom dana.

Foto: Shutterstock

Kako naglašava dr Nejt Vud sa Jelove škole medicine: 

“Zdrav način života ne podrazumeva samo izbor namirnica, već i vreme kada ih unosimo, pravilna raspodela obroka jednako je važna kao i kvalitet hrane.”

Iako rano doručkovanje samo po sebi ne garantuje dug život, istraživanja pokazuju da je povezano sa boljim opštim zdravljem i manjim rizikom od hroničnih bolesti.

Usvajanje navike redovnog i ranijeg doručkovanja može biti jednostavan, ali koristan korak ka dugoročnom očuvanju zdravlja.

BONUS VIDEO

Zdravlje

Preskakanje doručka može izazvati domino efekat koji negativno utiče na zdravlje povećava nivo insulina, što dovodi do nagomilavanja sala oko stomaka i problema sa šećerom u krvi.

sledeća vest