Zorana Simeunović kroz suze o braku sa Stevom i porodici: “U njemu sam pronašla očinsku figuru”

Pevačica Zorana Simeunović je u emotivnom i iskrenom razgovoru za “Blic” ogolila dušu, otvorila sve karte o privatnom životu, karijeri, braku sa kompozitorom Stevom Simeunovićem, ali je i evocirala uspomene iz detinjstva i odnosa koji je imala sa majkom.

Kako je Zorana Simeunović ispričala, veoma je teško bilo da se izbori za mesto na estradi, a naročito kao ženi kompozitora, budući da je želela da gradi sama svoj put.

– Kada sam počela tu svoju profesionalnu karijeru bilo je jako teško. Otežavajuća stvar je bila što sam ja upala u to gnezdo estradno, gde su svi velika imena, a ja sam neko ko je došao iz male sredine, sa drugačijim ambicija, samo da imam malo više posla nego inače. Ušla sam sa čovekom, Steva je kompozitor, ne mogu da promenim činjenično stanje. U tom periodu mog pokušaja da se gradim, doživljavala sam sve i svašta da me ne vide, da me ne primete. Tad sam bila i ljuta, a kada su me primetili, onda mi je bilo krivo, lepše je kada si ispod radara. Sa ove tačke gledišta mi je jako što imam sve to, ali sam i dalje svoja, ne obazirem se na “rekla-kazala”, na koji način me osudio.

Na pitanje da li je pomišljala da odustane od karijere, Zorana kaže:

– Bilo je momenata kada sam htela da se zamonašim, pa nisam. Svako od nas ima taj pad, padneš sa bicikla, drugi put, pa ti se neko ruga, pa ti kažeš da nećeš više da se sramotiš, pa iz te sramote odustaješ. Jako je bitno da imaš nekog ko će da stane iza nas i podigne i kaže: “Ti si jaka, ti to možeš i ti ti želiš” – rekla je ona ističući da je Steva Simeunović bio njen vetar u leđa, kao i Šaban Šaulić:

– Prvi je bio Steva, ja kada sam došla u Beograd, nikoga nisam znala osim njega. On mi je bio i prijatelj za kafu, suprug i mentor. On i pokojni Šaban Šaulić. Na moje iznenađenje, Šaban je imao taj momenat u mom životu koji mi je nekako dao vetar u leđa da niko ovom svetu udovoljio nije, pa neću ni ja. Svako od nas nekome smeta, Steva je bio tu, a Šaban Šaulić je među prvima otišao sa mnom u emisiju i dao mi svoju podršku onako kako je smatrao da sam zaslužila.

Zorana je imala tu privilegiju i da sedi za istim stolom sa Šabanom Šaulićem, koji joj je kako kaže uvek bio velika podrška.

– Upoznala sam ga za stolom, mi smo imali naše večeri, svako malo je Šaban pravio te sedeljke, prvo moje pevanje ispred Šabana, ja se tresem, a on meni kaže: “Sine, što se treseš, pa i ja sam nekada bio početnik”. Ono što ću ceo život da pamtim. Jednom sam rekla: “Ne mogu sebe da slušam, nervira me moja boja glasa”, a on meni kaže: “Ne treba da se ponosiš time i braniš do kraja života”.

“Od porođaja sam imala jednu tezgu”

Popularnost joj je kako kaže, porasla kada je dobila ćerkicu sa Stevom, koji je od nje stariji 32 godine, a samim tim je skočila i cena nastupa. Ipak, karijera joj nije prioritet, već dete.

– Moja popularnost je skočila kada sam izašla iz bolnice sa Jovanom u rukama, kada sam se porodila. Od tada, pa do danas, odradila sam samo jednu tezgu, ne zato što ih nemam, već zato što je ona ta koja je prioritet i ovo sad što proživljavam neću moći više nikad. Moja cena je rastuća. Nikako opadajuća, imaš dete, onda dođu krediti, dugovi, nije došla ni do prvog razreda, a već te je svašta nešto sačekalo. Što se pevanja tiče, za sada još uvek ništa, trudim se da budem dobra majka i da moje dete nauči ono što treba da nauči i ponese ono što treba iz kuće, jer dete se uči do treće godine, posle, šta si uradio – uradio si.

Zorana je snimila pesmu pod nazivom “101”, numeru punu emocija i životnu, koju je posvetila ocu bez kog je odrastala.

– Pesma “101” je životna priča kako moje porodice, a tako i mnogih porodica, dece koja su ostala bez roditelja. To je jedina pesma koju nikada ne bih mogla javno da iznesem uživo, i dok sam je snimala bilo mi je jako teško, a pogotovo sada kada imam dete, još teže. Nisu više hormoni, ovo su emocije… – rekla je Zorana kojoj su oči bile pune suza i dodala plačući:

– Dosta stvari se u mom životu desilo posle “101” i taj moj odlazak na Kosovo odakle je moj otac, i čovek ne može da se iskontroliše.

Zorana i Steva imaju takoreći dve godišnjice braka, prvi datum je 14. januar kada su kako kaže, pravili “fejk svadbu”, a drugi 1. septembar, kada su i zvanično potpisali papir.

– Simboličan datum, godišnjica braka, malo ko zna da sam 14.01 imala fejk svadbu, obukla sam venčanicu, ali se potpisala nisam. To je dan kada se ceo moj život promenio, dobio neki bolji smisao. Dan kada sam počela da sazrevam i odrastam, a Steva je bio tu da me podrži za svaku moju glupost, jer je znao da će sve to jednog dana proći – rekla je ona, otkrivši čime ju je Steva osvojio i šta je bio okidač da kaže da će biti njegova žena:

– Nekada nas život ne mazi, pa proživimo stvari koje nisu za te godine, a onda kada dođe momenat za uživanje, tada nam je svega preko glave, tada želimo da imamo mirnu luku i nekoga ko nas ne gleda kao objekat, nego kao živo biće sa kojim treba da se razgovara i druži na jedan lep način. Steva je bio baš taj čovek koji je imao tu jednu sekundu u svom govoru, kada je rekao: “Što jedem ja, ješćeš i ti, nećeš biti gladna i žedna i imaćeš miran san”. To je ono što je meni u životu trebalo. Ne pare, ne zlato, ne karijera, jer sam ja album snimila posle pet godina braka.

Zorana ne krije da ju je dugo bolelo što su mnogi mislili da je sa kompozitorom samo zbog novca, a situacija je, kako kaže bila drugačija, te da su jeli paštetu i skupljali siću.

– Znaš ono pred platu, to su najcrnji dani, e tako i kompozitorima. Danas će da zaradi, a sutra ko zna da li će je prodati, bez obzira na to što je on neko veličina. Da sada živimo u Americi, on bi bio neko ko je ozbiljan milijarder koji bi sedeo i gledao utakmice i čitao novine. Bilo je dana kada smo jeli paštetu, kada smo skupljali siću po stanu, ja sam odlazila da mu kupim cigarete, jer je njega bilo sramota. Da nije bilo takvih dana, ove današnje dane ne bismo znali da cenimo. To nas oblikuje i pravi ljudima.

Život piše romane, a to je pokazala i Zorana. U momentu kada je već rešila da okrene novi list i bude Stevina supruga, ona je imala dečka.

– Imala sam partnera koji je bio jako dobar prema meni, ali nekada u životu nam trebaju izričito jednostavne stvari. Ne raskoš, nekad nam treba baš ta pašteta. Steva je bio taj moj komad hleba koji ću da podelim u životu. Ja sa bivšim partnerom imam lep odnos, kao i sa svim bivšim partnerima. Iz svake veze sam odlazila sa dobrim razlogom – ili te ne volim ili to više nije to. Smatram da postoje prijateljstva između muškarca i žene, prošla sam to, a moj muž je sve to uvideo, na kraju krajeva, sedeo je sa mojim bivšim za stolom. Sve je to život, niko od nas nije bez prošlosti – ispričala je Zorana, otkrivši kako je izgledao momenat kada je saopštila dečku da želi da se uda za kompozitora:

– Moj bivši je imao tu sreću što sam ja u tom momentu radila u kafani u Bosni, gde sam pevala svaki dan osim ponedeljka. Momenat kada sam došla u kafanu sela sa kolegama za sto i kažu mi: “Zorana, šta se dešava, mnogo si na telefonu?” Ja kažem: “Piše mi tamo neki kompozitor Steva Simeunović”. Onda su šoljice poispadale iz ruku. Još je tada napisao da me voli. To je došlo do bivšeg. On dolazi za Bosnu i kaže mi: “Je l imaš nešto da mi kažeš?” Ja kažem da nemam, on meni: “Udaješ se 14. februara?” Ja se smejem i kažem da se ne udajem, a ja verena već. Tražim način kako da mu kažem. Zovem ga na kafu, sednemo na piće i ja mu kažem: “Ja se udajem”. On meni: “Dobro ljubavi, hajde da vidimo, gde ćemo da slavimo.” Ja njemu: “Ne, ne udajem se za tebe, udajem se za drugog.” Bio je u šoku, jer je zvao kuma da donese prsten, pa mi rekao: “Skini to sa ruke, šta ti je to stavio na ruku, kakav ti je to prstenčić?” Dok me svi danas pljuju kako sam se udala zbog para i karijere, ja sam ostavila milione i udala se za čoveka koji ima 40 kvadrata u datom momentu i nema ništa više. Steva u tom momentu nije imao ništa, niti sam ja znala koja je on veličina kao kompozitor. Na kraju te cele priče, moj bivši partner me je ispratio za Beograd i rekao: “Evo ti pare, da imaš za ne daj Bože, i kad budeš kupovala venčanicu da te vidim”, i na kraju je on tu venčanicu platio. Danas mu želim svu sreću, doživeo je posle toga veliku tragediju i to nas je na neki način zbližilo kao dva prijatelja, a ne kao bivši partneri.

Steva ju je kako kaže, “kupio” jednom rečenicom i nije imala dilemu.

– Život je da se živi, a ne ostavlja za sutra. Da nisam čula tu Stevinu rečenicu: “Šta jedem ja, ješćeš i ti”, verovatno bi okrenula glavu od njega, kao i većine muškaraca u mom životu. Osetila sam tu iskrenost. Poenta života je da imaš sa kim da podeliš dan – rekla je ona, osvrnuvši se na to koliko je bole izjave “udala se za dedu”.

– Da nisam oguglala ne bih sedela ovde. Steva jeste deda, zvanično ima unuka. Po životnim potezima, mnogi bi mu pozavideli i ne bi smeli da mu stanu na crtu. Steva kada nešto radi, ima dobar temelj, nikada se nije povukao i kada nešto kaže da će da uradi, on to uradi, pa makar i na svoju štetu. Mnogima bi mogao da drži lekcije šta je muškarac. Muškarac je taj koji treba da drži do sebe, da bude uz ženu, da poštuje njenu odluku, da kada ona kaže: “Dobro sam, da zna i oseća da nije dobro i da treba da je podrži” – rekla je ona i dodala:

– U momentima kada su svi mislili da meni cvetaju ruže, ja sam patila, nisam imala razlog za život. To je porodica, potomstvo, nisam imala nekoga ko će mene da gura u životu, u smislu da kada se ujutru probudim, da znam da sam nekome potrebna. Suprug jeste tu, ali postoje veće stvari od supruga, a to je dete. Srećna sam, ispunjena, deda je naučio da se plazi, Steva je tu, iako smo razdvojeni, još uvek nismo u zajednici, u stanu, smatram da taj stan ne menja činjenično stanje da je on tu i da bdi nad nama. Ja sam dete koje je odraslo bez oca, uz očuha, u ne baš tako sjajnom životu, a moja Jovana odrasta u najvećoj ljubavi. Ponekad nije bitno ko je otac, bitno je ko je tata tom detetu, ko je podigao to dete na zdrav način i pružio mu ljubav. Steva je najkvalitetniji roditelj kojeg ja poznajem.

Zorana nam je priznala da ona i Steva i dalje žive odvojeno, čekajući da srede zajednički stan.

– I dalje mu kuvam pasulj i nosim u stan. Steva je neko ko voli na kašiku. Sve želje po pitanju kulinarstva, i da se opegla opere, to se radi kod mene u stanu, pa se prenese kod njega. Mi i da živimo u istom stanu, opet bismo bili razdvojeni, jer ja spavam sama sa detetom u krevetu. Nekada je dovoljno sa svojim partnerom da popiješ kafu, ali kvalitetno nego da provedeš ceo dan režeći kao pas na mačku. Nismo se razveli, nije lažan brak. Za sada smo razdvojeni, ali ako Bog da za slavu bi trebalo da se skućimo zajedno.

Kako je svoj brak predstavila kao idiličan, pitali smo je da li ima nekada nesuglasica između nje i Steve, a ona nam je otkrila da su imali samo jednu svađu.

– Čemu svađa, kad ćemo posle da se mirimo. Ja nemam živaca za to. Jednom sam se posvađala sama sa sobom, spakovala kofere u 6 ujutru i onda se raspakivala. Bila sam u svom ličnom haosu. Steva je imao želju da se posle svadbe odmorim i ne radim, a ja kao neko ko je u tom momentu bio izuzetno ponosan, želela sam da radim, pa sam mu rekla: “Ti mene sputavaš u karijeri”. On je iz najlepše namere meni hteo da pomogne, ja bez strpljenja, živaca, svađam se sa sobom, pakujem stvari, on sedi i ćuti. Ja mu kažem: “Ti meni ne daš da pevam”, on meni: “Ja tebi ništa nisam zabranio”. U šest ujutru ja njemu kažem: “Srećo, a da se mi pomirimo?” On meni: “Ja se nisam ni svađao”. “Hoćemo li da se pomirimo” – pitala sam ga, a on je rekao: “Hoćemo, samo prvo raspakuj kofere.” Tad i više nikad se nisam svađala sa svojim mužem. Svađa ništa nije dobro donela.

Zorana ne krije i da želi još dece, ali da njen suprug ne deli sa njom mišljenje.

– Želim još dece, Steva baš i ne, ali otom potom. Muškarac nikad ne sme da dozvoli da žena bira između njega i deteta, treba da bude svestan da će da izgubi – kaže ona otkrivajući da li joj nešto nedostaje u braku sa Stevom:

– Nedostaje mi u braku sa Stevom njegov mlađi rodni list, da možemo više da uživamo u nekim stvarima, da neke stvari iz njegovog života ispravim, da neke stvari iz mog života on ispravi. Da je bar 10 godina mlađi, da sve ono što dolazi, da dočekamo oboje na našim nogama, zdravi, to je jedino što bih volela da imam mogućnost, a nemam, da je samo mlađi i da što duže živi. Drugo dete, želju imam, ali negde ni ja nisam spremna, jer sam bolesno vezana za dete, da ne bih mogla da podnesem Jovaninu ljubomoru i njen suze kada bi videla batu ili seku. Ne znam da li bih mogla da se nosim sa time.

Prioritet joj je ćerka, a karijera je u drugom planu.

– Više me Steva gura da se vratim poslu, nego što ja imam potrebu da se bavim sobom. Ja od karijere nemam ništa, imam od Jovaninog osmeha. Mene više karijera i novac ne čine srećnom, već dete. Ostvarena sam kao žena, majka, imam krov nad glavom, parče hleba, meni karijera ne znači ništa. Šta je karijera? Da ću bolje da zarađujem, više? Zato smo nezadovoljni. Moja najveća karijera i uspeh je moje dete. Da da Bog da ih imam više – rekla je ona i otkrila da li se plaši da u budućnosti neće imati ćerki da obezbedi sve:

– Ne plašim se, vraćamo se na taj finansijski momenat. Zahvaljujući Gospodu Bogu mnoge porodice su opstale i na kilogramu brašna. Imati muža znači imati čoveka koji je sposoban da ti obezbedi budućnost deteta. Steva je neko ko je toliko gradio karijeru da sutra kada bih ostala bez hleba ja znam na koja vrata bih pokuacala. Steva je neko ko je ostavio sasvim dovoljno Jovani, ne meni, meni ne treba. Meni samo treba da njeno obrazovanje i njen pravac.

Ne volim da ćutim, imala sam jedan ultimatum

Zorana kaže da bi volela da je “obična” žena.

– Slava mi je uzela slobodu, ali je polako vraćam, uzela mi je taj najsrećniji momenat gde mogu da kažem da radim u pošti, da niko ne zna da li radim u pošti ili ne, da kažem da sam čistačica. Da me gledaju kao čoveka. Nedostaje mi da mogu da odem u kafanu da se napijem i da me boli uvo ko će šta da kaže – kaže ona ističući da je samo jednom u životu ćutala:

– Ne volim da ćutim. U životu sam imala samo jedan ultimatum. Pričamo od moje 24-25 godine, jer sve pre toga smatram jednim ozbiljnim paklom, smatram da mi je to bila jedna ozbiljna škola za život. Imala sam jedan ultimatum, prevazišla sam ga, sačekala pravi momenat da ga poništim, dišem punim plućima i živim jako lepo. Samo sam jednom ućutala i nikad više. To ću zadržati samo za sebe.

Zorana: Trebaš mi živ i zdrav, a ne u kovčegu

Kaže da su ona i Steva pozitivno su uticali jedno na drugo i menjali loše životne navike.

– Loše navike imamo svi u životu. Steva je čovek koji je boem, oni su jako često imali te večeri kada se pije do zore i sedi do jutra. Ja sam to gledala kao jednu ozbiljnu opasnost po njegov vek, kao njegovu propast. Nije on čovek alkoholičar, voleli su da sede i da se druže. Ja sam napravila jedan presek stanja u njegovom životu i rekla: “Ako hoćeš da nastavimo dalje, smanji to, koriguj, trebaš mi živ i zdrav, a ne u kovčegu.” Posle Šabanove smrti se desio taj preokret kada se Steva povukao iz kafane i ušao u lepši mirniji život – rekla je Zorana, osvrćući se na odnos koji ima sa Stevinim bivšim suprugama.

– Steva je imao brakove pre mene, divne supruge, majke prevashodno, sa svima njima sam u dobrim odnosima. Zašto bismo bili u lošim odnosima? Niti sam ja njima nešto uzela, niti ih razvodila, doduše Steva jeste zvanično na papirima bio oženjen, ali nisu živeli 8-9 godina u zajednici. Njegova deca sutra treba da sednu sa mojom Jovanom. Zašto bih se krvila sa njima? Nema potrebe. One su njemu izrodile decu, ja sam zahvalna Bogu na tome, i zahvalna sam što je njegov odnos sa tom decom iole bliži i prisniji nego što su bili. Ja sam “kriva” što porodica treba da bude jedno.

Samoća ubija

Život je nije mazio, a danas kako kaže, zbog nekih momenata iz prošlosti oseća gorčinu.

– Samoća. To je jedino što nosim u sebi. Nije teško biti ni bolestan, ozdravićeš, samoća je nešto što najviše boli. Dan-danas ne volim da budem sama u stanu, kad god ostanem sama, ja gledam da izađem iz kuće i sa kim ću da se družim. Samoća je ono što čoveka ubija, jer kada si sam onda si nemoćan.

Zorana u suzama o majci

Zoranu smo pitali i da li majku krivi zbog te samoće koju danas oseća.

– Ona je radila stvari u datom momentu kako je smatrala da je trebalo da radi, ja sam sada majka i smatram da radim najispravnije. I da žalim za momentima, da i te kako, pogotovo sad kad je Jovana tu, najviše fali i najviše nedostaje, da džangriza, da kaže šta je dobro, šta nije. Ona je jako kratko bila u mom životu i ja u njenom. Umela sam Stevi da kažem da dobro kuvam na majku, ispostavilo se da ona nije imala pojma za kuvanje. Moja majka je jednom došla u Beograd kod nas u goste i ja kažem Stevi: “Jao Stevo, sad će moja mama da ti napravi punjene paprike, ona to najbolje pravi”. Ona je tad već bila bolesna, ali je krila da odlazi. Majka iznosi paprike, one plutaju po šerpi, gleda on u onu papriku, ona se otkotrlja i on kaže: “Ma hajde daj tu urmašicu da probam.” Ne treba ti nož, nego macola da bi je razbio. Ništa Steva tu nije jeo. Kaže mi da ispržim krmenadle, jer je gladan i ja kažem majci: “E majko, ostade ti zet gladan pored tebe”. Nedostaje mi kad padam, ma samo da me saslušam, da se izlajem da se istrtljam, neko da me podrži u nečemu što nije ispravno, ali da kaže: “Okej dete, ti si moje, to je ispravno” – rekla je Zorana koju su emocije preplavile, te je zaplakala:

– Ljudi majka kakva god da je je ona će da nedostaje, najveće đubre da je, ona će da nedostaje, jer majka te nosi devet meseci, majka te rodi, šta majku navede na to da ode, da te ostavi, ja nju ne osuđujem i neću nikada, jer da nije bilo nje, ja sad ne bih bila ovde i ne bih bila kakva jesam. Jedina mi je želja, da moja Jovana jednog dana kaže: “Majko, hvala ti što si tu”. Kakva god da je, najgora sa ulice, zagrli svoju majku, poljubi je i zahvali joj se, jer ne znaš zašto je na toj ulici i zarad čega. Tata može da ti bude svako, majka ne može, majka te je rodila.

Nedostatak oca se uvek osetio, a očinsku figuru je pronašla u Stevi.

– Da, ja sam u Stevi videla svog pokojnog oca i sad kad bih ti pokazala sliku pokojnog oca i Stevinu identičan lik. Svaka žena u muškarcu vidi tu očinsku figuru i traži tog lika koji treba da stoji iza nje. Ono što meni nedostaje, ja sam pronašla, nedostaje mi otac, nedostaje mi majka, nedostaje mi Božić, Uskrs, nedostaje mi nedeljni ručak i jedva čekam da se uselim u stan da se sve to imam.