radiobalkanfox
Prelomna tačka njegove popularnosti bila je uloga u seriji „Sivi dom“, koja ga je lansirala među najomiljenije mlade glumce tog vremena. Harizma, snažno prisustvo i gluma koja je podjednako osvajala publiku i kritiku otvorili su mu vrata televizije, filma i pozorišta. Kolege i svedoci njegove karijere saglasni su u jednom – glumačko umeće Žarka Lauševića bilo je retkost.
To su potvrdila i brojna priznanja: Zlatna arena u Puli za najbolju mušku ulogu u filmu „Oficir s ružom“ 1987. godine, gde mu je partnerka bila Ksenija Pajić, kao i Sterijina nagrada za uloge Rastka Nemanjića i Svetog Save u predstavi „Sveti Sava“ 1990. godine.
Njegov talenat često je nadilazio same uloge, a svaka od njih bila je priča za sebe – od „Šmekera“, „Svečane obaveze“, „Oficira s ružom“, „Braće po materi“ i „Boja na Kosovu“, do filmova „Kaži zašto me ostavi“ i „Bolje od bekstva“ iz 1993. godine, u kojem je tumačio lik glumca čiji se život i karijera lome nakon tragičnog događaja.
Foto: Foto Vision Team
Tragični događaj iz 1993. godine
Te godine, 31. jula, Žarko i njegov brat Branimir napadnuti su u podgoričkom lokalu „Epl“. Tokom sukoba, Laušević je pucao, usmrtio dvojicu napadača, a jednog teško ranio. Prvobitno je osuđen na 15 godina zatvora za dvostruko ubistvo, da bi kazna kasnije bila preinačena na četiri godine. Kako je do tog trenutka već proveo četiri i po godine u pritvoru, pušten je na slobodu i otišao u Njujork.
Godinama kasnije, pre devet godina, uhapšen je u Americi zbog boravka bez vize. Razmatrana je mogućnost ekstradicije, ali ga je 2011. godine pomilovao tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. U Njujorku je 2012. dobio srpski pasoš.
U Americi se nije bavio glumom – radio je različite fizičke poslove, drugi put se oženio i treći put postao otac.
Dva braka, dve velike ljubavi
Žarko Laušević važio je za velikog miljenika žena, a često se govorilo: „Lep kao Žarko Laušević“. Prvi brak sklopio je sa Majom Laušević, s kojom je bio 16 godina, od 1982. do 1998, i sa kojom ima dvoje dece – ćerku Asiju i sina Dušana.
Nakon razvoda, oženio se Anitom Roganović, frizerkom iz Slovenije koja je ostvarila zavidnu karijeru u Holivudu i sarađivala sa brojnim svetskim zvezdama. U tom braku, sklopljenom 1999. godine, dobio je ćerku Janu. Ove dve ljubavi smatrale su se najvažnijim u njegovom životu.
Foto: Dusan Milenkovic/ATAImages
Povratak glumi i književni trag
Nakon tragedije, Laušević se vratio glumi u filmovima „Nož“ i „Ranjenoj zemlji“, dok je njegov veliki povratak usledio 2015. godine. Te godine zaigrao je u „Smrdljivoj bajci“, potom kao princ Đorđe Karađorđević u „Senkama nad Balkanom“, kao i u serijama „Pet“, „Koreni“ i „Volja sinovljeva“.
Odgovore na mnoga pitanja dao je u knjigama „Godina prođe, dan nikad“ (2012) i „Druga knjiga: dnevnik jedne robije“ (2013), koje su izazvale ogromno interesovanje javnosti.
Na ove prostore vratio se 2014. godine, najpre u Crnu Goru zbog venčanja ćerke Asije, a potom i u Beograd. Publika ga je dočekala s poštovanjem, a 2016. godine uručen mu je Gran pri Filmskih susreta u Nišu.
Borba sa bolešću i testament
O njegovoj borbi sa teškom bolešću pisano je u knjizi „Lauš“ Borisa Jakića. U tom delu navodi se:
– Kao svaki ozbiljan i pristojan čovek, Žarko je napravio testament u kojem je do detalja objasnio svoju poslednju volju. To je učinio u proleće 2023. uveren da kraj nije tako blizu…
U knjizi su opisani i detalji njegovog lečenja, dileme oko operacije, odluka da se opredeli za alternativne metode i neprestana želja da radi dokle god može.
– U želji da ne umre bez ožiljaka, grabio je svaki dan, snimao dok je mogao da stoji… I tada, kad je više vremena provodio u KBC ‘Bežanijska kosa’ nego kod kuće, verovao je da su dobri dani pred njim.
Žarko Laušević ostao je simbol izuzetnog talenta, složene sudbine i snažne umetničke energije koja i danas živi kroz njegove uloge.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar