radiobalkanfox
Mačke koje slobodno lutaju često dolaze i odlaze bez velike najave. U sredinama gde je to uobičajeno, vlasnici ne preispituju uvek njihove duže izlete, a veterinari ponekad pregledaju životinje koje u ambulantu dovede neko ko nije upisan kao vlasnik. U većini slučajeva sve prođe rutinski. Ponekad se, ipak, sitni detalji počnu slagati u priču. Obrijani deo krzna, beleška u kartonu ili već zakazan kontrolni pregled mogu nagovestiti da mačku negde drugde već neko prati i neguje. Upravo to se dogodilo u Inglevudu na Novom Zelandu, kada su veterinarski zapisi otkrili da o jednom mačku brinu dva različita domaćinstva, a da pritom nijedna strana nije imala pojma da deli ljubimca, piše Olvejs Pets.
U jednom domu zvao se Simba i bio je mačak Širli Bišop. Dolazio je i odlazio kao i mnoge spoljašnje mačke: ponekad bi se zadržao napolju duže nego što bi vlasnica očekivala, a onda bi se vratio kao da se ništa nije dogodilo. Bilo je to pomalo neobično, ali ne i alarmantno. Naime, takvi „nevidljivi rasporedi“ kod slobodnih mačaka nisu retkost.
Foto: Minna Waring / Alamy / Profimedia
Sve se promenilo kada se Simba jednog dana vratio kući sa šavovima na vratu i obrijanim delom krzna na ramenu. Širli ga je odvela veterinaru, a tamo su joj potvrdili da je na njenom mačku urađen manji zahvat. Zbog pravila privatnosti klinika nije mogla da iznosi detalje, ali jedan podatak je ipak upadao u oči: adresa navedena u njegovom kartonu nalazila se u ulici prilično udaljenoj od područja na kojem se Simba inače kretao. Nije delovalo kao slučajno spasavanje ili jednokratna pomoć, već više kao da ga neko dobro poznaje i preuzima odgovornost za njega.
Klikom na link saznajte koje četiri rase mačaka vole kupanje.
A taj „neko“ imao je svoju verziju iste priče. Otprilike devet meseci pre nego što je sve izašlo na videlo, u dom Majkele Grumbridž počeo je redovno da dolazi prijateljski mačak. Bio je nežan, glasno se oglašavao, a već posle nekoliko dana ponašao se kao da pripada toj kući: jurio je kroz sobe, sklupčavao se na kauču i delovao potpuno opušteno. Majkela mu je dala ime Krejzi Hors (Ludi Konj).
U tom domu su ga hranili, puštali unutra i na kraju odveli veterinaru nakon što ga je ugrizao pas. Za njih je to bio „komšijski mačak“ koji je izabrao baš njih, a svi znaju da mačke ponekad jednostavno izaberu ljude. Preklapanje se počelo razotkrivati kroz potragu na društvenim mrežama koja je povezala oba domaćinstva, ali veće iznenađenje usledilo je kada se ispostavilo da se dve žene već poznaju – i to preko posla.
Foto: Screenshot
Ova priča je pokazala da mačja privrženost ponekad funkcioniše drugačije od naših očekivanja. Mačke često grade odnos prema udobnosti i dostupnosti, a ne prema „ekskluzivnoj“ vernosti jednom domu. Pouzdana hrana, siguran kutak u zatvorenom prostoru i mirna ljudska pažnja ponekad su važniji od toga čiji je ljubimac „zvanično“. Ovaj mačak je očigledno pronašao sve to na dve adrese.
Kada su činjenice postale jasne, rešenje je bilo jednostavno. Dva domaćinstva su se dogovorila o „zajedničkom starateljstvu“, a mačak je zadržao oba imena. Uveli su svesku u koju upisuju težinu, vakcinacije i opšte zdravstveno stanje, a umesto nagađanja počeli su da komuniciraju. Mačak je ostao bezbedan, dobio doslednu brigu i nastavio rutinu koju je očigledno sam izabrao, dok su ljudi izbegli sukob fokusirajući se na praktične dogovore, a ne na dokazivanje vlasništva.
Dodaj komentar