Slavlje u domu naše pevačice i njenog 30 godina starijeg muža: “Neka te Sveti Jovan čuva “

Milica Štulović

Novinar rubrike Zabava

Pevačica je nedavno pričala o svom detinjstvu koje je bilo obeleženo odsustvom majke i kako se to odrazilo na njen život.

Izrazila je zahvalnost Stevi Simeunoviću, svom suprugu zbog uloge koju je odigrao u njenom životu

Pevačica Zorana Simeunović (32) u braku je sa 30 godina starijim kompozitorom Stevom Simeunovićem, sa kojim ima ćerkicu Jovanu. Zorana se sada oglasila predivnim povodom.

Naime, Zorana Simeunović čestitala je ćerki Jovani imendan.

Imendan ćerke Zorane i Steve Simeunovića

Danas je slava Sveti Jovan Krstitelj, ali i imendan male Jovane.

– Srećan ti imendan sunce moje milo. Neka te Sveti Jovan čuva pod svojim okriljem, da te blagoslov prati na svakom tvom putu i na svakom koraku – poručila je ponosna majka.

“Kakva god da je majka, ona nedostaje”

Zorana Simeunović imala je teško detinjstvo, a u velikoj ispovesti za “Blic” otkrila da li krivi majku zbog samoće koju danas oseća.

– Ona je radila stvari u datom momentu kako je smatrala da je trebalo da radi, ja sam sada majka i smatram da radim najispravnije. I da žalim za momentima, da i te kako, pogotovo sad kad je Jovana tu, najviše fali i najviše nedostaje, da džangriza, da kaže šta je dobro, šta nije. Ona je jako kratko bila u mom životu i ja u njenom. Umela sam Stevi da kažem da dobro kuvam na majku, ispostavilo se da ona nije imala pojma za kuvanje. Moja majka je jednom došla u Beograd kod nas u goste i ja kažem Stevi: “Jao Stevo, sad će moja mama da ti napravi punjene paprike, ona to najbolje pravi”. Ona je tad već bila bolesna, ali je krila da odlazi. Majka iznosi paprike, one plutaju po šerpi, gleda on u onu papriku, ona se otkotrlja i on kaže: “Ma hajde daj tu urmašicu da probam.” Ne treba ti nož, nego macola da bi je razbio. Ništa Steva tu nije jeo. Kaže mi da ispržim krmenadle, jer je gladan i ja kažem majci: “E majko, ostade ti zet gladan pored tebe”. Nedostaje mi kad padam, ma samo da me saslušam, da se izlajem da se istrtljam, neko da me podrži u nečemu što nije ispravno, ali da kaže: “Okej dete, ti si moje, to je ispravno” – rekla je Zorana koju su emocije preplavile, te je zaplakala:

– Ljudi majka kakva god da je je ona će da nedostaje, najveće đubre da je, ona će da nedostaje, jer majka te nosi devet meseci, majka te rodi, šta majku navede na to da ode, da te ostavi, ja nju ne osuđujem i neću nikada, jer da nije bilo nje, ja sad ne bih bila ovde i ne bih bila kakva jesam. Jedina mi je želja, da moja Jovana jednog dana kaže: “Majko, hvala ti što si tu”. Kakva god da je, najgora sa ulice, zagrli svoju majku, poljubi je i zahvali joj se, jer ne znaš zašto je na toj ulici i zarad čega. Tata može da ti bude svako, majka ne može, majka te je rodila.

Nedostatak oca se uvek osetio, a očinsku figuru je pronašla u Stevi.

– Da, ja sam u Stevi videla svog pokojnog oca i sad kad bih ti pokazala sliku pokojnog oca i Stevinu identičan lik. Svaka žena u muškarcu vidi tu očinsku figuru i traži tog lika koji treba da stoji iza nje. Ono što meni nedostaje, ja sam pronašla, nedostaje mi otac, nedostaje mi majka, nedostaje mi Božić, Uskrs, nedostaje mi nedeljni ručak i jedva čekam da se uselim u stan da se sve to imam.