radiobalkanfox
Foto: Republika/Antonio Ahel/ATAImages
Saša Popović, kreativni direktor “Granda”, preminuo je 1. marta 2025. godine u Parizu, a njegova smrt i danas izaziva duboku tugu među porodicom, prijateljima i kolegama. Kako se bliži godišnjica njegovog odlaska, njegova porodica, koja živi na Bežanijskoj kosi, redovno posećuje njegov grob kako bi odala počast čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u domaćoj muzičkoj industriji.
Saša je sahranjen na Novom bežanijskom groblju, u neposrednoj blizini svog porodičnog doma, što omogućava njegovim najbližima da ga češće posete i očuvaju sećanje na njega. Njegova udovica Suzana Jovanović, zajedno sa decom, i tokom praznika je dolazila da zapali sveću i položi cveće, izražavajući tako ljubav i poštovanje koje ne jenjava.
“>
Grob Saše Popovića
Grob Saše Popovića
Republika
“>
Grob Saše Popovića
Kako se može videti u galeriji iznad teksta, na grobu su novi venci i suze, među kojima je i jedna posebna, praznična, koja simbolizuje večnu povezanost porodice sa Sašom Popovićem.
Suzana je, inače, govorila o tome kako prolaze prvi praznici bez Saše u njihovom domu.
– Božić je za mene, kao i svi ostali naši veliki praznici, svetinja. Božić je porodični praznik kad se svi okupljamo u domovima, radujemo se rođenju Hrista i proslavljamo ga u duhu praznika, onako kako običaji nalažu. Slama ispod stola, suvo voće, šljive, kajsije, badem, lešnici, graja… Kukuruz, pšenica, koja je u onoj saksiji proklijala – govorila je za Kurir, te dodala:
– Nije samo prvi Božić bez Saše, nego i njegov prvi rođendan koji je prošao bez njega. Ćerkin rođendan, 8. marta, prvi koji je prošao bez tate. Obeležavanje naše godišnjice braka 21. maja, opet prve bez njega. Pa onda i moj rođendan, prvi bez njega, pa Nova godina, takođe bez njega. I sad Božić, isto prvi bez njega, tako da je jako teško. Pokušavam da prihvatim neke stvari. Kažu mi ljudi: “Moraš da nastaviš dalje, moraš zbog sebe, zbog dece, zbog svih vas, ti si ta koja sad vodi sve, ti si vođa, ti snosiš odgovornost i oni gledaju tebe i sve od tebe očekuju, da im pomogneš, da ih usmeriš, da ih obezbediš u životu…” Pokušavam da sama pronađem snage u sebi. Nekad sednem i kažem: “Bože, hoću li ja moći sve ovo sama da izguram do kraja?”. Mogu. Nisam ni znala koliko mogu. Kad pogledam decu kako od mene očekuju puno toga, onda kažem: “Bože, ali ja moram.” Moram da pronađem snagu i hrabrost u sebi da nastavim njih dalje da vodim kao što je to Sale radio.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar