radiobalkanfox
Zima 1913. u Sant Peterburgu bila je duga i oštra. Na dvoru Romanovih i dalje su se održavali balovi i koncerti, poštovali su se stari rituali, vladala je stroga hijerarhija i diplomatski protokol, ali su prijemi i parade sve više imali za cilj da se prikaže carska moć nego što ju je carevina uistinu imala. Opterećena brojnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim problemima, velikom glađu i hladnoćom, te sve češćim ispoljavanjem narodnog bunta, čitava država se tresla iz temelja.
U takvim prilikama i ambijentu, na poziv dvora, rusku prestonicu posetio je i budući kralj Srbije i Jugoslavije, tada još samo prestolonaslednik, princ Aleksandar Karađorđević. Međutim, njegov dolazak nije bio ni slučajan ni ceremonijalan. Treba napomenuti da je tokom školovanja živeo u Rusiji, da je govorio ruski jezik, poznavao oficirski kor, te da je uživao naklonost i samog cara.
Foto: Archive Pics / Alamy / Profimedia
I ništa neobično, reklo bi se, s obzirom na to da je Srbija u Rusiji gledala ne samo političkog zaštitnika već i civilizacijskog saveznika, ali bilo je tu, izvesno, i nekih dubljih, ličnih i tajanstvenih razloga koje je mladi princ nosio još samo u svom srcu.
Odmah mu se dopala
U tom trenutku budući srpski kralj je već imao 25 godina i polako je postajao i državni problem. Naime, dvorski emisari i službene provodadžije uveliko su tragali za potencijalnom suprugom koja bi i Srbiji i dinastiji obezbedila potomstvo, ali princ nije pokazivao posebnu želju za ženidbom. Situacija se promenila upravo prilikom te posete Rusiji, kada je na jednom balu upoznao Tatjanu Romanovu, drugu ćerku cara Nikolaja, koja ga je zadivila lepotom, ali i karakterom.
Naime, prema svedočenju savremenika, sam Aleksandar se ponašao povučeno, ozbiljno i disciplinovano, što ga je izdvajalo od većine mladih evropskih prestolonaslednika toga vremena. S druge strane, gotovo iste osobine pokazivala je i Tatjana Nikolajevna Romanova. Iako je imala svega 16 godina, dvorjani su je opisivali kao najodgovorniju i najodmereniju carsku kćerku, umerenu u svemu i veoma religioznu. Pritom i veoma uzdržanu, što je doprinelo da se o njoj, u diplomatskim i aristokratskim krugovima, govori s posebnim poštovanjem.
Foto: The History Collection / Alamy / Profimedia
Nije ni čudno što su se dva slična srca brzo prepoznala i što se među njima razvila snažna emotivna veza. Međutim, njihovi susreti odvijali su se isključivo u okviru dvorskog protokola: na prijemima, humanitarnim događajima i kraćim razgovorima u prisustvu trećih lica. Nažalost, Bog i sudbina su za njih imali potpuno različite puteve, pa se oni, praktično, više nikada i nisu videli.
Ipak, da ne ostane sve na čežnjivim pogledima i ustreptalim uzdasima, potrudio se srpski kralj i Aleksandrov otac Petar I Karađorđević. On je napisao zvanično pismo ruskom caru u kome je zatražio ruku lepe Tatjane za svog sina. Pismo je u Sankt Peterburg odneo lično tadašnji predsednik srpske vlade Nikola Pašić i predao ga Nikolaju Romanovu, ali ga je njegov odgovor iznenadio: “Moje će ćerke same odabrati za koga će se udati”, rekao je. Ipak, nije propustio priliku da kaže da je i sam primetio kako mladi Aleksandar, nakon što ju je upoznao, nije mogao da prestane da gleda u njegovu lepu i privlačnu ćerku.
Patio za Tanjom do kraja života
Izbijanjem Prvog svetskog rata 28. jula 1914, prekinuti su pregovori dve dinastije u vezi s njihovim venčanjem. Aleksandar se vratio u Srbiju, gde je ubrzo preuzeo ulogu regenta, a život mu se sveo isključivo na obavljanje vojničkih i državničkih dužnosti. Iako su Rusija i Srbija ostale saveznice, sve lične veze su mahom prekinute. Istovremeno, Tatjana je zajedno s majkom i sestrom Olgom počela da radi kao medicinska sestra Crvenog krsta. Na svim tadašnjim fotografijama prikazana je u jednostavnoj bolničarskoj uniformi, među ranjenicima, daleko od dvorske raskoši.
Savremenici svedoče da je imala smisla za organizaciju, da je bila odlučna i prirodno predodređena da bude vođa. Nažalost, život joj nije bio naklonjen. Revolucije u Rusiji, 1917, najpre u februaru, a potom i u oktobru, srušile su ne samo carsku vlast već i kraj sveta u kome su Aleksandar i Tatjana mogli da imaju zajedničku budućnost.
Carska porodica je uhapšena, deportovana i mesecima držana u zatočeništvu, da bi na kraju bila i zverski pogubljena. Ubijeni su svi – i car i carica, i njihova deca. Tanja je imala tek 21 godinu.
Vest o pogubljenju Romanovih u Jekaterinburgu, u julu 1918, Aleksandra je zatekla na Solunskom frontu. Po jednima, primio ju je ćutke, bez javnih komentara, ali bliži saradnici su tvrdili da je bio strašno pogođen Tanjinom smrću. Po njima, kralj se potpuno povukao u sebe, često je plakao za nesuđenom suprugom i kraljicom Srbije, te mu je trebalo mnogo vremena da je barem malo potisne u sećanju.
Videlo se to i po tome što se kralj Aleksandar oženio rumunskom princezom Marijom tek četiri godine kasnije. Iako je brak dinastički bio uspešan, istoričari i savremenici su kod njega primetili trajnu emocionalnu rezervisanost koja ga je pratila sve do tragične smrti, 9. oktobra 1934, u atentatu u Marselju.
U ovom braku rođena su tri sina, Petar, Tomislav i Andrej Karađorđević, ali se čini da nikada do kraja nije prežalio i zaboravio nesrećnu rusku princezu.
ANTRFILE: Ruska pravoslavna crkva ih je proglasila svetim mučenicima
Likvidacijom carske porodice okončano je 300-godišnja vladavina porodice Romanov. Osim cara Nikolaja i njegove supruge Aleksandre Fjodorovne, zločin je izvršen i nad njihovim ćerkama – Olgom, Tatjanom, Marijom, Anastasijom, i sinom Aleksejem, koji je u trenutku smrti imao svega 13 godina. Pobijeni su i članovi njihove pratnje, lični lekar, sobar, kuvar i dvorska dama. Ruska pravoslavna crkva je sve članove porodice uvrstila među svete mučenike, a njihovi posmrtni ostaci su 1998. preneti i sahranjeni u Sankt Peterburgu, u Petropavlovskoj tvrđavi.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar