Lazar Mutap – zaboravljeni vojvoda Prvog i Drugog srpskog ustanka

Lazar Mutap, poznat i kao knez Dragačevski, rođen je u selu Prislonica, na prostoru između Čačka i Gornjeg Milanovca, u neposrednoj blizini manastira Vujan. Njegov nadimak poticao je od zanata kojim se bavio – bio je mutavdžija, odnosno mutap, čovek koji je prerađivao kozju dlaku i od nje tkao prostirke i vreće. U zlatiborskom i ariljskom kraju taj zanat bio je poznat i pod nazivom kozopred.

U crkvi brvnari u Cvetkama kod Kraljeva, obnovljenoj 1812. godine, na prestonim ikonama stoji da su dar vojvode Lazara Mutafa. Tako ga pominje i Prota Mateja Nenadović. U dokumentu iz 1806. godine, koji su Srbi iz Ostružnice uputili sultanu, među 11 potpisnika nalazi se i Lazar Mutavović, knez Dragačevski. Isti oblik imena uklesan je i na spomeniku njegovom sinu Vuku.

Kada je izbio Prvi srpski ustanak, Lazar Mutap se bez oklevanja priključio ustaničkim starešinama Rudničke nahije. Brzo je napredovao i postao buljubaša u četi vojvode Milana Obrenovića.

Posebno se istakao u boju kod Karanovca 1805. godine, nakon čega je njegovo ime postalo poznato širom ustaničke Srbije. Borio se na Sjenici, kod Prijepolja, na Drini, Mišaru, u Loznici i na Deligradu, ostavljajući snažan trag u gotovo svim ključnim bitkama tog perioda.

U prvoj godini ustanka, najveće zasluge za oslobađanje Čačka pripisane su upravo Lazaru Mutapu. Godine 1809. učestvovao je u Karađorđevoj ofanzivi na Sandžak, a zatim ponovo na Drini, kod Loznice.

Za lozničku bitku Karađorđe je zabeležio da je trajala osam sati bez prekida, da su se dve vojske puna dva sata sukobljavale sabljama i da do tada takvog boja nije bilo.

Tokom borbi na Drini, Mutap je ranjen u ruku. Prema predanju, u tim trenucima se zavetovao Svetom Nikoli, moleći se za spas i pobedu. Legenda kaže da je nakon toga uspeo da savlada Turke, zbog čega je Sveti Nikola postao njegova krsna slava, koju njegovi potomci i danas obeležavaju.

Godinu dana kasnije, Karađorđe ga je unapredio u vojvodu. Međutim, poslednja godina Prvog srpskog ustanka donela je i težak poraz. Mutapove snage su 1813. godine razbijene na Deligradu i Moravi, u trenutku kada se ustanak već gasio.

Za razliku od mnogih ustaničkih starešina, Lazar Mutap nije napustio Srbiju nakon sloma ustanka. Ostao je u zemlji i postao jedan od najbližih saradnika Miloša Obrenovića u pripremama za novi ustanak.

Kada je u Takovu podignut Drugi srpski ustanak, Mutap je prvi krenuo u napad na Čačak. Iako su Turci pretrpeli težak poraz, borba je imala tragičan ishod po kneza Dragačevskog.

U trenutku kada su Mutapove snage potisnule Turke oko čačanske džamije, grupa osmanlijskih vojnika povlačila se iz pravca Konjevića i ušla u grad, napavši srpske borce s leđa. Lazar Mutap se tako našao između dve vatre. Teško ranjen, povukao se u rodnu Prislonicu, gde je ubrzo podlegao povredama.

Prvobitno je sahranjen u Gornjoj Trepči, ali su njegove kosti kasnije prenete u manastir Vujan. U tom manastiru se i danas čuva barjak pod kojim je Lazar Mutap vodio svoje borce u bitke. Na jednoj strani zastave nalaze se vojni simboli i prikaz svinjske glave sa strelom u čelu i natpisom, dok je na drugoj strani dvoglavi crni orao.

Lazar Mutap nije bio među omiljenim ličnostima istoriografije. Opisi savremenika govore da je bio “crnomanjast, crven u obrazu, krvavih očiju, srednja stasa, okruglast, dobar binjedžija”. Beleži se i da je nosio crvenu čitu, odnosno popovsku kapu.

Za njega su pisali da je bio “zdravo glasovit i dosta srećan ratnik”, ali i nagle naravi, zbog čega ga vojnici nisu naročito voleli. Ipak, kao vojvoda je upravljao Čačkom i još 23 mesta u njegovoj okolini, ostavivši dubok trag u istoriji ustaničke Srbije.

(Kurir.rs/Izvor:Ozon Press)

Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana