radiobalkanfox
Scena iz hrvatske serija “Sram” koja se emituje na HRT-u napravila je pravi haos na mrežama.
U spornoj sceni dvojica muškaraca se ljube pod vodom, a ovaj prizor izazvao je burne reakcije na društvenim mrežama širom regiona.
Pojedini korisnici upustili su se i u detaljna tumačenja njenog značenja.
“Sve vreme su bili pod vodom, jer briga je uvek prisutna, ali opet su dovoljno hrabri da se poljube i budu prisni. Predivno izvedena scena. I sa građanskom hrabrošću. Sve se jasno vidi. Nikakvi čudni uglovi i ‘igre svetla i sene’, “Tako neverovatno prelepo”, samo su neki od komentra na mreži X.
“Na hrvatskoj nacionalnoj televiziji… Da.”
“Sram” je hrvatska televizijska serija nastala po uzoru na istoimenu norvešku seriju.
Prati živote grupe srednjoškolaca i istražuje svakodnevna pitanja tinejdžerskog života, kao što su njihova prijateljstva, ljubavne veze i mentalno zdravlje. Radnja serije odvija se u Zagrebu, a glavni junaci pohađaju Prirodoslovnu školu Vladimira Preloga.
Treća sezona, koja se trenutno emituje, fokusira se na lik Lovre, kog je publika upoznala u prvoj sezoni kao Jakovljevog najboljeg prijatelja i Evinog bliskog prijatelja. U slobodno vreme često izlazi s Jakovom kod “Džamije” (Meštrovićev paviljon), gde uvežbavaju nove skejt trikove.
U prvoj sezoni Lovro izražava osećanja prema Evi, dok ga ona krivi za raskid veze s Jakovom, a u drugoj sezoni sve se više druži s grupom dečaka iz škole, naročito s Nikolom, koji nastoji da ga zaštiti od nasilne grupe koja od Lovre traži da im vrati novac. U trećoj sezoni Lovro je prikazan kao lik rastrzan između tuđih očekivanja i sopstvenih dilema, te razvija odnos koji ga podstiče da preispita ko je i koliko je spreman da bude iskren prema sebi i onima oko sebe.
Scenaristi treće sezone serije “Sram” su Boris Grgurević i Sandra Pašić.
Srpska rediteljka potpisuje seriju “Sram”
Rediteljka Jelena Gavrilović, koja iza sebe već ima serije “Kljun” i “Tajkun 2”, režirala je i hrvatsku seriju “Sram”.
Jelena je prošle godine u intervjuu za Kurir otkrila kako je došlo do toga da baš ona režira hrvatsku adaptaciju originalne priče “Skam”, revolucionarnog formata norveškog NRK.
– Pre tri godine sam zapravo dobila poziv od Ivana i Bruna s pitanjem da li bih režirala tinejdžersku seriju “The Outsiders”, koju su u tom trenutku razvijali. Mi se tada nismo poznavali, jedina “preporuka” koju su imali je serija “#SamoKazem”, koju sam ja režirala i čiji su oni bili veliki fanovi. Meni se dopalo to što su oni postavili kao jedan od svojih ciljeva da razvijaju tinejdžerske sadržaje za televiziju i internet, tu smo se prepoznali, i ubrzo je usledilo prijavljivanje na konkurs HRT za tinejdžersku seriju s hrvatskom adaptacijom uspešne norveške serije “Skam”. Ta serija je svojevrstan fenomen zbog svog revolucionarnog načina distribucije, a naša adaptacija je osma po redu na svetskom nivou. Ja sam u proces bila uključena od samog početka, tako da su iza Bruna, Ivana i mene dve godine rada i razmišljanja o svemu.
U procesu rada joj, kaže, primarna vodilja nije bilo očekivanje o velikom uspehu serije.
– Sa očekivanjima je uvek nezgodno, jer kao i u muzici ne postoji tačna formula da neka pesma bude hit. Čak ni to što je originalni “Skam” imao veliku popularnost u našem regionu nije moglo da bude nikakva garancija, tako da se mi time nismo bavili, sav fokus je išao na rad i razumevanje našeg zadatka. U trenutku kada sam počela montažu serije i kada mi je montažer rekao da misli da će serija biti veliki hit, prvi put sam osetila neko olakšanje. Najviše sam iznenađena fanovima iz celog sveta, koji svaku epizodu na Jutjubu detaljno komentarišu i podržavaju – i oni su jako zadovoljni. Mnogi komentarišu da je naša adaptacija najbolja od svih, a za jako kratko vreme smo dobili više od 10 miliona pregleda svih klipova na svim društvenim mrežama gde se emitujemo (Jutjub, Tiktok i Instagram).
Otkrila je i šta je specifično za hrvatsku verziju svetskog hita.
– Svaka adaptacija donosi neku promenu u priči i prilagođavanju na lokalni kontekst. Hrvatsko društvo je drugačije od norveškog, pa će svako ko poznaje original primetiti promene u likovima, dijalozima, školi, porodici… Ono što takođe mislim da je velika promena jeste naš esetski pristup i poigravanje s nekim režijskim postupcima, jer smo hteli da govorimo savremenim jezikom današnjih tinejdžera koji su vizuelno vrlo osvešćeni i drugačije percipiraju istinitost i dokumentarizam koji je postojao u originalu.
Rediteljka je odgovorila i na to šta je specifično kod rada serije za mlade.
– Ključna stvar je razumevanje te usmerenosti na sebe, svoje ljubavne i prijateljske probleme koji su u tim godinama dominantni.Ti takozvani mali problemi jesu veliki u tim godinama, a svaka uspešna tinejdž serija nudi publici alate i načine kako da ih prevaziđu. “Skam” je dostojanstveno postavio tinejdžere kao nezavisne i odrasle ljude koji plivaju kroz tu melodramu života sami i uz pomoć prijatelja, uz mnogo topline i humora, i to je sigurno jedan od glavnih razloga uspeha. Naravno, bitnu ulogu igra i način emitovanja na društvenim mrežama i televiziji, ili tokom nedelje kroz klipove na društvenim mrežama
(Espreso/telegraf/prenela PV)
Dodaj komentar