Trošna kuća Snežane Pavlović | Kurir

Snežana živi u oronuloj kući bez kupatila, toaleta, struje i vode.

– Nakon osam godina pevanja zaradila sam ovo parče zemlje i kućicu i sad se borim za život. Kuća nema struju, ali mi je crkva dozvolila da se povežem. Nemam ni vodu. Imam dve česme napolju. Kupam se u kadi u dvorištu dok je leto. Zimi se ponekad kupam, jer je mnogo hladno, ne mogu, malo se polijem na terasi i bežim unutra. Nemam toalet, i to obavljam napolju. Nemam kuhinju i trpezariju, sve je to u sobi u kojoj spavam. Jedem na krevetu, a hranu čuvam u zamrzivaču, frižider nemam, ne radi. Nije okrečeno, nema ko to da uradi, a ni da pokosi travu. Zvala sam ljude, skupljala novac za to i nudila, ali niko neće da dođe.

Komšija kaže da je Snežana dobra žena, koja je bila uz njega kada mu je bilo najteže.

– Snežanu znam preko 30 godina. Izuzetno je skromna i vredna, srcem je dobra i poštena. Prolazila je kroz mnogo teških životnih trenutaka. Kada sam bio u najtežem životnom periodu, izgubio sam sina u saobraćajnoj nesreći, tada je ona bila ta koja je meni i mojoj porodici prva pružila ruku. To ne zaboravljam i zato u sebi imam veliku želju da joj nekako pomognem jer njen glas je zaista neverovatan. Kada je došla iz Valjeva, živela je u crkvi i radila u bašti. Život je nije mazio, a ona i dalje nema gram mržnje u sebi. Zato gledam da joj se uvek nađem, da uradim sve što mogu kad ima neki problem. Pre nekoliko dana sam otišao i kupio zvučnik i mikrofon. Kad je zapevala, to tako magično zvuči i zato mi je krivo, estrada je puna pevača sa vokalnim kvalitetima ravnim nuli, dok ona ima izvanredan glas. Nadam se da će se neki uticajni ljudi sa estrade aktivirati i zajedno sa medijima učiniti nešto da više, kako kaže jedan komentar, ne bude u blatu, već u zlatu.