radiobalkanfox
- Aleksandar Sofronijević je sanjao o velikoj muzičkoj karijeri od malih nogu, što su podržavali njegovi roditelji uz značajna ulaganja.
- Osvojio je prestižno takmičenje ‘Prva harmonika Srbije’ već kao dete, zahvaljujući upornom vežbanju i trudom porodice.
Harmonikaš Aleksandar Sofronijević još kao mali sanjao je da na velikim koncertima svira za naše velike zvezde. Aleksandrova porodica se mnogo odricala dok je trajalo njegovo usavršavanje sviranja harmonike, a on je otvoreno govorio o teškim danima kada su na pozajmljivali novac kako bi išao na takmičenja tokom 90-ih.
– To je prva ljubav. Ja nisam znao ni šta je to. Ja sam video to nešto, kad sam imao četiri-pet godina, kad sam bio kod mame u selu u Valjevu, tačnije Ježevice, i ja bez toga nisam hteo da idem kući. Ja sam pritiskao, razvlačio, lomio, ali bez nje nisam hteo da idem kući. Bacao sam je niz stepenice, svašta je bilo sa njom – istakao je Aleksandar.
– Jahao sam je, izvadio sam sve iz nje što je bilo (smeh). U jednom trenutku mama i tata su stalno gledali Pavkovića, Đokića, u to vreme, na televiziji, pošto je postojala samo jedna televizija i dva harmonikaša. I oni sviraju, i kao ja sviram, i tada su rešili da mi kupe harmoniku – dodao je Aleksandar.
– Sećam se, tu prvu profesionalnu smo kupili u tadašnjoj Robnoj kući Beograd, 1991. godine. Išla je cela mamina i tatina plata i pola babine penzije na ratu, a ovo ostalo za život. Bilo je baš teško vreme, kao i svima. Bilo je jako teško. Moji roditelji su sve za mene odvajali, da se ti časovi plate da idem na takmičenje – dodao je Aleksandar.
– Sećam se te 1993. godine kada sam osvojio tu Prvu harmoniku Srbije još u petlićima, tata je pozamio novac za gorivo, tada se gorivo izvlačilo na crevo… Odemo tamo u hotel, a mama zaledila limunadu za ceo dan, napravi sendviče. Nema u hotelu da se ruča… Ja sam još kao mali znao da poštujem tu neku muku i ulaganje porodice u sebe, ali sam, takođe, znao da je moj zadatak da vežbam, da slušam mog profesora, da se bavim harmonikom na taj način, da iskoristim to vreme što oni plaćaju za mene, a ne samo da dođem da sam bio – dodao je Aleksandar.
– Uvek sam se trudio. I onda je taj trud malo po malo uspeo da se naplati. Muzički idol mi je bio svakako Ljubiša Pavković. I nekako smo jedva uspeli da platimo te časove kod njega. Sećam se da sam imao 16 časova za dve godine. To je bilo katastrofa skupo u to vreme. Išao sam autobusom za Beograd, pa sam vukao harmoniku od Žarkova do Banovog brda na kolicima – dodao je Aleksandar.
– To je bio jedan period, ali mi je značilo da upoznam tog čoveka. Da vidim kako on razmišlja, svira, radi. I ja sam to upeo da neko to znanje od njega primeni, ali i još da raširim. Moram da ti kažem da je to u početku bilo jako stidljivo. Mislim da sam se poslednji iz svog okestra preselio za Beograd – dodao je Aleksandar.
– Uvek mi je bilo “Ma šta je to Kraljevo-Beograd, lako ću ja, blizu je, voziću…”. Ali, nije baš bilo tako kad su krenule obaveze. Prvo sam u početku spavao kod jednog druga, pa kod drugog… Nikako nisam mogao da zapamtim ulice, pa sam svaki put dolazio do Nemanjine, pa odatle idem tamo gde treba – dodao je Aleksandar.
– Nije bilo lako. Ali, malo po malo, naučio sam. Ali, i dalje volim da odem u moje Kraljevo. Da tamo vozim malo bicikl, kroz naše planine. Ali, cela moja karijera vezana je za Beograd, ali i “Grand” produkciju – zaključio je tada Aleksandar.
Šta je Aleksandar ispričao o Ani Bekuti?
Harmonikaš Aleksandar Sofronijević otkrio je kako je došlo do saradnje sa pevačicom Anom Bekutom koja mu je veoma pomogla u karijeri. Kako je istakao nije mogao da dođe sebi kada mu je stigla poslovna ponuda od muzičke zvezde.
– Ona je nas tu primetila na emisiji, a onda se namestila Žikina svadba posle nekih sedam, osam dana. Tu je bila cela zemlja, svi su živi došli i neki „klinci“ iz Kraljeva sviraju. Ona nas je tu slušala drugi put i sad ona vidi tu neki drugi repertoar – opisao je Aleksandar Sofronijević Sofra kako su izgledali prvi susreti sa Anom Bekutom i otkrio šta je bilo odlučujuće:
– Ona je videla tu neku našu ljubav prema muzici i kako mi svaku pesmu sviramo na jedan poseban način i tačno u originalnom aranžmanu. I to je presudilo. Ona je rekla: “Ja hoću tu energiju, hoću da ti to uradiš” – dodao je Aleksandar i priznao i da je sam bio u šoku poslovnom ponudom koju je dobio od Ane Bekute, s obzirom na to da su tada i on i članovi njegovog orkestra bili veoma mladi muzičari.
– Ja nisam mogao da verujem šta mi žena priča. Trebalo mi je dva dana da shvatim, pet puta sam je pitao: „Je l’ ste vi sigurni?“. Uz dužno poštovanje prema mojim starijim kolegama koji su s njom radili tolike godine. Ali ne, ona je to htela. Rekao sam da ovo radimo kao da je poslednje, „da poginemo“, i uspeli smo, bilo je baš dobro. Posle su svi prepisivali od Bekute, i tu smo gde smo – priznao je Aleksandar.
VIDEO: Aca Sofronijević, intervju
(Telegraf Jetset/Grand Specijal)
Dodaj komentar