Misterije otmice bebe Lindberg | Kurir

Preslatka plavokosa beba Lindberg zauvek će ostati upamćena kao najpoznatiji slučaj otmice deteta u istoriji. Čarls Lindberg Junior, star samo 20 meseci, 1. marta 1932. godine tako je postao najpoznatija beba Amerike i prava opsesija onih koji su ga tražili.

Pogledajte u galeriji fotografije Lindbergove otete bebe:

Zbog toga se odmah posumnjalo da je reč o otmici uz koju će ići i neki zahtev za otkup, a policija cele Amerike digla se na noge.

Dok je policija pretraživala bukvalno celu Ameriku, Čarls i En pokušali su da pomoć potraže od javnosti. Plakati sa fotografijom mališana i osnovnim podacima bili su izlepljeni širom države, a onome ko bi doneo bilo kakav podatak koji bi pomogao u rasvetljavanju nestanka bila je obećana velika nagrada. Svoju pomoć u potrazi ponudio je čak i mafijaš Al Kapone koji se u to vreme nalazio u zatvoru.

Ipak, ovaj apel nije dao rezultate, a porodica je primala više lažnih nego korisnih informacija.

Onda je na adresu porodične kuće u Nju Džersiju stigao zahtev za otkup. Za život malog Čarlsa traženo je 50.000 dolara. Lindbergovi su pohitali da isporuče traženi iznos, novac je ostavljen na dogovorenom mestu, a za uzvrat su dobili adresu broda pod imenom “Neli” gde će navodno pronaći svog sina. Nažalost, deteta tamo nije bilo…

Tada su stigle najcrnje moguće vesti… Dva meseca od nestanka, telo nesrećnog mališana pronađeno je nedaleko od kuće iz koje je oteto, na samom imanju Lindergovih. Ostaci su bili delimično uništeni i izgledalo je kao da su ga napale životinje. Čarls Lindberg bio je taj koji je identifikovao sina i to po belegu na nožici i ostacima odela koje mu je majka sašila.

Bila je to vest koja je slomila duh miliona ljudi širom Amerike. Pretpostavljalo se da je reč bila o nesrećnom slučaju – dete je verovatno plakalo, a otmičar se uspaničio i ugušio bebu ili je dečak nekako pao i slomio vrat. Kako bilo, Čarls Augustus Lindberg III bio je mrtav.

Policija faktički nije imala nikakve dokaze i slučaj je više od dve godine bio nerešen. Onda, 1934. godine detektivi su otkrili obeležene dolare iz torbe kojima su Lindbergovi platili otkup. Ovaj trag ih je odveo do Bruna Ričarda Hauptmana, nemačkog imigranta i stolara kod koga je otkrivena znatna količina ovih novčanica.

Hauptman je uhapšen i uskoro je počelo “suđenje veka” kome su mediji dali toliko senzacionalistički ton da su radoznalci danima opsedali sudnicu i faktički onemogućavali rad suda.

Ipak, optužnica je bila i više neko slaba. Nadležni su imali samo pronađeni novac za koji je Hauptman tvrdio da mu ga je ostavio na čuvanje prijatelj Isidor Fiš koji je preminuo samo koji mesec ranije. Nakon njegove smrti, Hauptman nije video razloga zašto da ne potroši novac ne znajući za njegovo poreklo.

Drugi argument tužioca bila je sličnost Hauptmanovog rukopisa sa onim iz pisma u kome je tražen otkup, ali ovo nikada nije potvrđeno od strane stručnjaka. Treći, najslabiji dokaz bila je činjenica da je ovaj čovek bio slolar, a neko je morao napraviti merdevine uz pomoć kojih je, pretpostavljalo se, otmica izvršena.

Pritisak javnosti bio je ogroman. Uprkos činjenici da je Hauptman tvrdio da je nevin i da su dokazi bili samo posredni, on je osuđen i ubijen na električnoj stolici 3. aprila 1936. godine. Do kraja života je tvrdio da sa otmicom nije imao ništa, a odbio je i ponuđenu pogodbu da prizna i tako bude osuđen na doživotnu robiju.

Tek nakon izvršene smrtne kazne mnogi nezavisni istraživači i stručnjaci osporili su suđenje Brunu Ričardu Hauptmanu. Otkriveno je da je policija uticala na svedoke i da je bilo mnogo podmetanja dokaza i pritiska na porotu.

En Hauptman, supruga pogubljenog stolara, dva puta je tužila državu Nju Džersi zbog grešaka u suđenju njenom mužu, ali je oba puta odbijena. Nastavila je da se bori za skidanje ljage sa njegovog imena sve do smrti 1994. godine.

Otmica i ubistvo bebe Lindberg do danas se smatra jednim od najkontroverznijih slučajeva u američkoj istoriji, ali i događaja koji je umnogome oblikovao pravosuđe te države. Nakon njega SAD su uvele zakon poznat i kao “Lindbergov zakon” kojim je prevoz kidnapovanih osoba preko državnih granica postao zločin.

Ovaj tragični slučaj postao je inspiracija za mnoge umetnike i stvaraoce. Najpoznatije delo posvećeno nesrećnoj bebi Lindberg svakako je “Ubistvo u Orijent Ekspresu” slavne Agate Kristi, koji je spisateljica objavila već 1934. godine, piše Istorijski zabavnik.

Profesor istorije Lojd C. Gardner ukazuje na Lindbergovu fascinaciju socijalnim darvinizmom i dokaze da zdravstveni problemi koji muče njegovog 20-mesečnog sina Čarlsa A. Lindberga mlađeg sugerišu da je dete daleko od savršenog.

Gardner je pomno istraživao otmicu i ubistvo “Malog orlića” iz 1932. godine, sina američkog heroja-avijatičara i njegove društveno istaknute supruge En Morou Lindberg. Njegovo istraživanje je uključivalo naknadno hapšenje, suđenje, osudu i pogubljenje Bruna Ričarda Hauptmana za Gardnerovu knjigu iz 2004. “Slučaj koji nikad ne umire: kidnapovanje Lindberga”, koju je objavio Rutgers Universiti Press.

Nakon više godina istraživanja, Gardner je dodao dramatičnost svom radu – teoriju da je Lindberg, „Usamljeni orao“, na neki način bio umešan u otmicu malog Čarlija.

Klikom na link pročitajte priču o otmici jednomesečne bebe 1954. godine.

On se poziva na brojne dokaze o problemima sa zdravljem Lindbergovog sina, uključujući sumnje u njegov razvoj, koje su, kako tvrdi Gardner, bile skrivene od javnosti i vlasti.

Prema Gardneru, Lindberg je zbog svoje fascinacije socijalnim darvinizmom i eugeničkim pokretima, koji su uključivali ideje o superiornosti severnih Evropljana, verovao da bi njegovi “zdravi geni” trebali da preplave svet.

Uz to, autor sugeriše da je u to vreme Lindberg možda smatrao da je njegov sin nedostatan, s obzirom na njegove zdravstvene probleme, uključujući rahitis, nisku telesnu masu i nesrasle kosti lobanje. Lindberg je, prema izveštajima, naredio da se telo deteta kremira i pepeo razbaca, što je izazvalo dalja pitanja.

Autor takođe veruje da je smrt deteta mogla nastati i kao posledica nesreće tokom otmice, koja se i danas smatra zločinom veka. „Odupirao sam se teoriji da je Lindberg umešan“, kaže Gardner.

 – Dokazi protiv Hauptmana su prilično ubedljivi, ali dokazi da je on jedini otmičar su manje ubedljivi. Kada zaključite da ga je vodila grupa ili više od jedne osobe, postavlja se pitanje zašto? – pita se Gardner.