Intervju balerina Natalija Raičević Svilar

Natalija Raičević, danas Svilar, diplomirana je profesorka klasičnog baleta, pedagog i donedavno balerina, koju publika pamti u ulogama Žizele, Kitri i drugim glavnim ulogama, preuzela je pre više godina rukovođenje baletskom školom “Raičević” u Subotici, prvoj privatnoj baletskoj školi u Srbiji, koju je osnovala njena majka Milica Raičević. Iako još veoma mlada, Natalija je već uradila mnogo toga u čudesnom svetu baleta, a Vladimir Logunov, koreograf iz Beograda i baletski pedagog, rekao je za našu umetnicu da je školovanjem u Parizu donela baletskoj školi u Subotici “sofisticiran stil, koji se ogleda u čistoti izvođenja baletske tehnike, začinjen šarmom, po kojem se prepoznaje francuska baletska škola i sistem mekih, laganih i gracioznih pokreta i naglašenih manira klasičnog baleta”.

– Zahvalna sam na mogućnosti da se školujem u Parizu i na priznanju francuskog ministarstva kulture. Smatrala sam da je to pravi put da uđem u baletsku salu i radim s decom. Volela bih da baletska škola “Raičević” nastavi da raste, da osposobljava još više talenata za pozorišne scene i oplemenjuje kulturnu scenu Subotice.

Balet je u život devojčice Natalije Raičević ušao veoma rano – sa četiri godine, kada je otvorena osnovna baletska škola “Raičević” u Subotici. Školovanje ju je kasnije vodilo kroz ozbiljan i zahtevan profesionalni sistem, a pred njom je bila perspektiva baletske karijere, a kasnije i pedagoški rad.

– Znanje i iskustvo stečeno u Parizu, gde sam studirala pedagogiju klasičnog baleta, želela sam da prenesem dalje, deci i mladima koji tek otkrivaju balet. Tako je pedagoški rad u baletskoj školi “Raičević” postao moj životni poziv. Težila sam da umetnost, disciplinu i vaspitanje spojim u celinu – navodi Natalija.

Iz perioda kad je igrala balet Natalija nosi mnogo dragih uspomena i susreta sa umetnicima.
– Bili su to istinski prvaci našeg baleta, poput Ane Pavlović, Ašhen Ataljanc… Pamtim ih, pre svega, po izuzetnoj disciplini, posvećenosti i poštovanju prema sceni, kao i moje kolege iz SNP. Dragoceni su mi susreti sa Natalijom Makarovom, Anjez Letesti, kasnije moji profesori na fakultetu, profesor Kristijan Mesnijer, Suanta Olivijea i drugi – ističe Natalija.

Baletska škola “Raičević” u Subotici uključila se pre dve godine u lepu i plemenitu praksu donatorskih koncerata, po uzoru na renomirane baletske škole širom sveta. Lane je prvi donatorski koncert otvorio pesnik, akademik i počasni građanin Subotice Matija Bećković. Nedavno je održan i drugi donatorski koncert, otvorila ga je jedna od naših najvećih glumica pozorišta i filma, Tanja Bošković.

– Najdraža poruka koju nosim sa tog događaja jeste da umetnost ima moć da spaja, pomaže i menja i da se pravi rezultati postižu kada se radi srcem. To veče je pokazalo da balet nije samo igra i tehnika već i humanost, zajedništvo i nada. Donatorski koncerti postaju most između umetnosti i zajednice, kojim se ulaže u kulturu, obrazovanje i mlade. Takvi koncerti nisu samo umetnički događaj nego i podrška razvoju mladih talenata i školovanju dece – kaže Natalija.

U junu je subotička baletska škola obeležila i veliki jubilej, 35 godina rada.

– To govori o stalnom ulaganju u obrazovanje, ali i o zajednici koja se godinama gradi oko baleta. Na sceni su nastupili naši sadašnji učenici, kao i gosti Sofija Matjušenska i Lev Semjonov, prvaci baleta Narodnog pozorišta. Put baletske škole “Raičević” bio je trnovit. Škola je otvorena 1990. godine, do 1998. bila je istureno odeljenje novosadske baletske škole. Te godine su bile najteže, posebno u klasičnoj umetnosti. Ipak, snagu su nam davali vera, rad i ljubav prema umetnosti, ali i svako dete koje je ušlo u salu sa iskrom u očima, a i roditelji koji su prepoznavali vrednost škole.

– Da li je vredelo? Jeste, vredelo je – kaže Natalija Raičević Svilar bez dvoumljenja.
– Svaki uspeh učenika u klasičnom baletu, svaki trenutak kada balet postane deo nečijeg života potvrđuje da nijedno odricanje nije bilo uzalud. Deca osnovne baletske škole ne moraju uvek postati profesionalni baletski igrači, ali je naša dužnost da talenat prepoznamo i negujemo, da stvaramo generacije koje će razlikovati umetnost od kiča. Baletska škola “Raičević” nije samo škola – ona je deo mog života, moje porodice i mog identiteta.

Zahvaljujući i Veri Fele, tadašnjoj direktorki baletske škole u Novom Sadu, podrška otvaranju baletske škole u Subotici je dobijena.

– Škola je imala status male privatne škole, nastale iz entuzijazma moje majke i oca, iz ljubavi prema baletu. Radilo se u skromnim uslovima, a opstanak škole u velikoj meri zavisio je i organizaciono i finansijski od porodice. Neumornim radom sa decom, postavljanjem temelja kvaliteta i discipline, škola je istrajala. Veliku zahvalnost dugujemo profesorki Smilji Ilić iz Baletske škole u Novom Sadu i Kseniji Kecojević, nekadašnjoj direktorki beogradske baletske škole “Lujo Davičo”, koje su stručno i neumorno pomagale rad škole. Tada su počele da se grade vrednosti koje škola i danas neguje.

Rezultati učenika, nastupi, nagrade i profesionalne karijere bivših đaka menjali su i percepciju škole u javnosti. Danas baletska škola “Raičević” ima status ugledne institucije u gradu, jedina je privatna osnovna baletska škola sa tradicijom od tri i po decenije i međunarodnim referencama.

 Bonus video: Balet se igra i u zrelim godinama