Nikada nemojte da kucate u drvo i govorite “pu, pu” ili “da ne čuje zlo”

 Postoji jedna podmukla i uporna duhovna bolest savremenog čoveka: potreba da se oseća sigurnim tako što će se osloniti na prazne znake, rituale bez smisla i poluverje.

“Šta Bog ne dopusti, to se nikada neće dogoditi. A mi mislimo da možemo izbeći nešto loše ako kucnemo po stolu i izgovorimo: “Pu, pu” (da ne čuje zlo). To ogoljuje našu grehovnost, naše neverje, našu bedu. Verujemo u slučajnost, a ne u Promisao Božju, verujemo u sudbinu, a ne u Boga Svedržitelja, u čijim rukama je blagostanje ili neblagostanje, ne samo određenih ljudi, nego i sudbina celog sveta”, govorio je starac Ilija, a zatim bi dodao:

“Mi nikako ne smemo da se bojimo. Bog ima svu moć. Međutim, zaboravljati da se đavo stalno suprotstavlja čoveku, ne smemo. Ne smemo da zahladnimo u veri i oslabimo u molitvi.”

Pravoslavlje nije običaj, već neprestana borba
“Neka svako živi po Jevanđelju; više od onoga što je rečeno u Jevanđelju neće niko reći. Najvažnija borba za svakog od nas jeste da živi u skladu sa pravoslavnim učenjem. Čovek obavezno mora biti ocrkovljen – naoružan blagodaću Duha Svetog protiv satanske zlobe i greha. Takođe, mora da se trudi da pomaže drugima. Treba se baviti stvaralačkim poslovima, ratovati protiv čamotinje, lenjosti i ravnodušnosti prema svojoj zemlji i ljudima”, govorio je starac Ilija Optinski.

Ova pouka ne ostavlja prostor za neutralnost. Ona ne dopušta da se vera svede na naviku niti da se Bog potisne u stranu dok se život vodi po pravilima straha i sujeverja.

Starac Ilija podseća da pravoslavlje nije zbir lepih misli, već borba – svakodnevna, lična i odgovorna. Borba protiv ravnodušnosti, protiv duhovne lenjosti, protiv vere koja se troši samo na reči. Njegova poruka je jasna: čovek koji se oslanja na Promisao Božju ne beži od stvarnosti, već joj izlazi u susret, ojačan molitvom, ocrkovljenjem i delatnom ljubavlju. Tu nema magije – samo vera koja stoji uspravno, piše Religija.