Kako žive časne sestre u dolini Zanskar

Na nadmorskoj visini od 3.500 metara, duboko u Himalajima, nalazi se dolina Zanskar – jedno od najizolovanijih područja Indije. Vekovima odsečena od ostatka sveta, ova surova i ledena regija dostupna je samo jednom uskom putu koji je prohodan tek sedam meseci u godini.

Petnaest godina nakon prvog dolaska u Zanskar, rediteljka Karolina Riegel vratila se kako bi ponovo posetila ove žene i zabeležila njihovu svakodnevicu tokom duge i nemilosrdne zime. Njen film pruža dirljivo svedočanstvo o mestu gde izgleda da je vreme stalo, a život teče u ritmu prirode, hladnoće i tišine.

Časne sestre iz Zanskara imaju vrlo malo. Gotovo sve što poseduju pribavljaju same, uz povremenu pomoć retkih donatora. Iako nisu potpuno zaboravljene, stvarnost izolacije je neumoljiva – udaljenost, loša infrastruktura i siromaštvo čine ovu dolinu gotovo nevidljivom za ostatak sveta.

Novac je ovde izuzetno dragocen: sa 20 dolara može se obezbediti hrana za jednu časnu sestru ceo mesec, pet dolara pokriva prevoz do lokalne zdravstvene ambulante, dok 100 dolara omogućava odeću, obuću i higijenske potrepštine za celu godinu. Život u Zanskaru znači stalnu borbu sa hladnoćom, ograničenim grejanjem i samo nekoliko sati struje dnevno.

U pojedinim samostanima voda se dobija topljenjem leda, a neki nemaju ni zajedničku kuhinju. Za razliku od drugih oblasti gde lokalno stanovništvo redovno pomaže časnim sestrama hranom i odećom, Zanskar je izrazito siromašan. Donacije koje stignu češće završe kod redovnika, dok su žene poslednje na listi pomoći – što dodatno naglašava duboko ukorenjenu rodnu neravnopravnost.

Njihova najveća nada dolazi iz daleke Kanade. Mala, ali uporna humanitarna organizacija pomaže redovnicima i časnim sestrama u siromašnim oblastima još od 1991. godine. Najugroženiji su samostani u Mandu, Rizhingu i Bairi, gde hronično nedostaje hrane, ogreva, osnovne zdravstvene nege i adekvatne odeće.

Obuća i jakne moraju trajati godinama, a jednostavne nastambe časne sestre uglavnom same grade. Pristup duhovnim učiteljima takođe je vrlo ograničen. Situacija je ozbiljna – prošle godine mladoj redovnici bila je potrebna hitna neurohirurška operacija. U dolini nije bilo mogućnosti za lečenje, a novac jednostavno nije postojao. Zahvaljujući donacijama, operacija je spasila život.

Planirani projekti uključuju prevoz do ambulanti, nabavku hrane, postavljanje bezdimnih peći, obezbeđivanje odeće i higijenskih potrepština, ali i veće infrastrukturne intervencije poput solarnih panela, sistema za skladištenje vode, pokrivača, madraca, staklenika i školskog pribora.

U dolini gde vladaju hladnoća, siromaštvo i zaborav, ove časne sestre nastavljaju da žive s dostojanstvom i neverovatnom snagom. Njihova priča podseća koliko mala pomoć može napraviti razliku između preživljavanja i dostojanstvenog života i koliko daleko dopire ljudska solidarnost kada pronađe pravi put.

Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana