Pevač radio na građevini, pa postao zvezda Jugoslavije: Danas živi od penzije od 30.000 dinara

Nina Denda

Novinar je redakcije “Blic”, rubrike “Blic zabava” koja je najčitanija pojedinačna rubrika na internetu u Srbiji. Zaposlena u “Blicu” od 2024. godine, a novinarstvom se bavi od 2021.

Njegov prvi nastup bio je kada je on platio gazdi da peva u njegovom lokalu

Njegova popularnost dostigla je vrhunac tokom devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji

Pevač Šeki Turković oduvek je voleo da peva, ali u mladosti nije ni slutio da će steći veliku popularnost i time se baciti. On je živeo skroz drugačijim životom, a na estradu je došao slučajno.

Šeki je jednom prilikom govorio o prošlosti i periodu kada je radio kao građevinac.

– Zaposlio sam se u građevinskoj firmi „Hidrotehnika“, tako se zvala. Nije bilo loše. Kopaš kanale, mešaš malter, plata redovna, živeli smo u samačkom hotelu i bio sam svoj čovek. E, tu sam počeo pomalo da pevam… Znali su ljudi da lepo pevam, ali do tada sam pevao samo na priredbama u školi, ništa, da kažem, ozbiljno, važno… Jedno veče smo otišli u neku prčvaru kod Cvetkove pijace i malo smo slušali muziku. Znaš kako, građevinci, fizikalci završe poso i gde će nego u kafanu. Tu smo dolazili često. I navalilo društvo to neko veče da im pevam i samo ponavljaju: “Aj ti da da otpevaš dve-tri pesme, ajde, ajde!” Bilo nas četvorica za stolom i na kraju se dogovorimo, ajde da pevam – prisetio se on tada, pa nastavio:

– Pozovemo šefa orkestra, pitamo ga je l’ može, a on kaže: Može, ali jedna pesma je tri hiljade! Pazi, da mi platimo pa mogu da pevam! Skupimo ti mi dvanaest hiljada i ustanem ja da pevam. Otpevam te četiri pesme, kad ono – gosti mi ne daju da siđem sa bine, traže još! Prilazi mi šef orkestra i pita me, na jekavici, to sam dobro zapamtio, gde inače pevam. Pogledam ga i kažem, nigde. Nigde? Bilo mu čudno. Nastavlja on da se raspituje odakle sam, gde radim, šta radim… Odgovaram da radim u građevinskoj firmi, kopam kanale, mešam malter i vozim kolica. Hoćete li, kaže, da pevate? Što da neću– ispričao je pevač.

– Tad smo kanale kopali u Mirijevu, bio je maj, sećam se kao danas: Rodile trešnje u Mirijevu, mi beremo, jedemo, krademo, a seljaci nas jure! I odem ti ja taj jedan dan u maju, po savetu tog šefa orkestra, u udruženje “Melos”. Uzmem lepo bolovanje i odem da polažem audiciju. I položim! I pazi sad ti ovo! Dobio sam diplomu da sam kvalifikovani pevač! Ne KV kopač kanala, nego KV pevač! Čovek s diplomom– objasnio je Šeki tada za “Kurir”.

Ima penziju 30.000 dinara

Podsetimo, jednom prilikom je Šeki govorio o penziji i mesečnim primanjima.

– Otišao sam u penziju 2009. godine, dobio status umetnika. Penzionisali su me, ali to je neka mala penzija od 30.000 dinara – rekao je tada i istakao da teško živi.

– Vrlo je teško. Da mi nije još mikrofona, veruj mi, pitao bih se kako da preživim. Ali ja se nekako koprcam. Devedesetih godina sam bio među dva pevača u Jugoslaviji po broju tiraža i popularnosti, ali prokleti rat je učinio mnogo toga. Nisam se interesovao i trudio da odem na bilo koju stranu, ostao sam onaj čovek koji sam bio u bivšoj Jugi. Ponosan sam što sam pevač iz eks Jugoslavije. Moja popularnost je onda bila tu i tamo, sve je bilo zaboravljeno i koliko sam prodavao ploča, ma sve – rekao je Šek za “Grand”.