Suzani Jovanovic se vraca ljubav iz proslosti kroz nekretnine

Kroz posao i prodaju nekretnina Suzana će sa njim da obnovi kontakt

Suzani Jovanović trebaće zaista puno vremena da se oporavi od smrti svog muža Saše Popovića i da nastavi svoj život. U svemu tome, pomoći će joj puno saveti njene ćerke Aleksandre, koju je dobila u braku sa Popovićem. Dugo će trebati vremena da prođe kako bi ona pustila bilo koga blizu sebe, a kamoli da uplovi u neku emotivnu vezu:

– Suzanu Jovanović sam obrađivala. Ja ću samo da kažem ovo, meni je ove žene negde žao, ali, znate, u životu kad postignemo velike uspehe, onda nam neki padovi deluju mnogo strašnije nego običnom narodu koji je postigao neke osrednje uspehe, aj tako da kažem. Suzani ću samo reći da je u životu dobila mnogo, a sa gubitkom svog partnera, tj. muža, supruga, ta patnja je veća, izgubila je mnogo. Ona kaže ovako prodala bih sad sve ovo što imam, što su stvorili, da ostanu u kućerku jednom malom, skromnom, a samo da je on živ. Najviše ga žali. Toliko ga je volela, sa njegovim manama, sa njegovim vrlinama, sa svim što je on posedovao. Ipak moramo priznati da je taj čovek nekako mag za taj estradni svet, za scenu. On je nekako, pored Lepe Brene, tu bio važan, on je opet tu odmah i borio se za njih. Ali ja da vam kažem, Suzana teško može da se od ovoga oporavi. Ona zaista i sad ima velike strahove, velike teškoće koje ona proživljava u sebi i taj strah je parališe za dalje. Ona se vezala za decu i ova deca je jedino izvlače iz svega sa ljubavlju. Mlada je ona žena, ali negde je kao a ja sam to završila. Sada je po meni Suzo, ti treba da živiš svoj život, idemo dalje, a ona kao pustite, nemojte, ja njega… To je za nju kao da ga je ona prevarila. Da bi ona sad, recimo, nastavila sa svojim životom, ona bi imala osećaj da ga je izdala, da ga je prevarila. Tako bi se ona osećala. Njoj treba baš dug period. Ovo su nekad i starije žene ovako doživljavale muževe, gde su patile i ostale verne do kraja. E sad, dolazi prelomna tačka, njoj treba neki oporavak. Kažu, tri godine negde da bi mogli da sebe izvučemo iz gliba. Sad ću vam reći, Suzani preko nekretnina dolazi jedna osoba iz njene prošlosti, ali on će nju, naravno, kontaktirati da kupi neku nekretninu, zbog nekog papira, zbog nekih pregovora, ugovora i tako, može čak i zbog muzičkih kontakata, sve u svemu. Nije to bivši muž, samo da se razumemo, ali neko iz njene prošlosti. Nju može da oporavi samo neko ko je već poznaje. Znači, to je neka ljubav iz mladosti. Često se žene negde i vrate unazad. On neće ni onako da priđe njoj tek tako, nego će kroz posao, kroz te neke razgovore, privatne i poslovne, ona se negde opustiti i, naravno, dozvoliti ovom čoveku da negde priđe njoj. E sad, na njoj su odluke kako, šta, gde. Ali čovek iz prošlosti se vraća, naravno. To će biti propraćeno, ne može to da se sakrije. Ali voleti kao Sašu nikad više neće moći nikoga, sem dece. E sad, postoji mogućnost da kad jedno od dece, kad se bude, što kaže, udalo ili oženilo, onda će kroz to dete doći unučići neka nova ljubav, neka bliskost, i ona će se oporaviti. A što se tiče ljubavi, to će biti skriveno, ako može da se sakrije, ako ne – to će opet biti osoba koja je neće nikad povrediti. Posle izvesnih godina doći će do samospoznaje pa ja moram da nastavim da živim, ipak sam mlada žena. I u tome će pomoći ova ćerkica, prosto Mama, mlada si, nemoj to da radiš. Pa i on bi možda, da je bilo obrnuto, nastavio svoj život. Znači, to samo mogu deca i unučići. Imaće dosta unučića. S obzirom da je ova malena jedina od majke i oca, od Saše i nje, obično takvi jedinci imaju po troje dece. Tako da, Suzo, imaćeš bogatstvo, ne samo nekretninama, nego ćeš biti bogata i unučićima. A s obzirom da su ovoliko stvorili, hvala Bogu, treba to i, što kažu, podeliti. Kako kaže ono: sve što sam steko potrošiće neko. Tako i njima. Suzo, život se nastavlja. Šta ćeš život je takav. Mislim da se Saša mnogo potrošio. Samo da je stao na vreme. Na vreme. Samo da se povukao iz tog javnog života, dosta stresova. Navikao je on takav život da živi, bilo mu je dosadno da nema obaveze. Bolje bi bilo da je bila neka planinica ili neki potočić, neke ptičice, da razbistri brige. Zaradio je dovoljno da je mogao mnogo ranije da se povuče i spasi svoj život, nego se sve nataložilo, skupilo se. On je bio jak, nikad nije hteo da prizna da je slab. On i kad ne može — on može. E pa ne može. Samo stanite, ljudi, na vreme. Kad osetite da organizam više ne može, ne idite dalje.