Mirko Kodić o svom životu i brakovima: “Kolege imaju velikih problema u braku te imaju ovde decu… Imao sam i ja…”

Čovek koji živi za muziku ali čiji život nije bio uvek tako lep kao muzika koju izvodi, a kojoj se mnogi dive, je Mirko Kodić koji je gost emisije “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje večeras od 22.15 sati samo na Blic televiziji.

Mirko Kodić je rođen u Jasenovu kod Despotovca gde su njegovi roditelji veoma rano uočili njegov talenat za muziku, zbog čega je njegovo detinjstvo bilo drugačije od ostale dece o čemu priča u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”.

– Sad kad ste već spomenuli Jasenovo ja sam onako uzahnuo. Znate šta, moje detinjstvo je bilo nikakvo. Prvo zato što ja nisam imao igračke, moja igračka jedina je bila harmonika zato što mi je otac svirao harmoniku pa sam ja sa tri, četiri godine već počeo da je na patosu razvlačim. I onda škola, prvi razred, drugi razred, treći već četvrti i to je bio kraj, onda me je otac stavio u neki auto, mislim da je Fića bio i pravac za Požarevac na školovanje – priseća se Mirko pred kamerama Blic televizije najranijeg detinjstva.

Detinjstvo

Mirko je živeo sa roditeljima, babom i dedom, tata je bio kako ističe glavni u kući.

– Ja sam sin jedinac, nemam ni braću, ni sestara. Imao sam jedino školskih drugara, ali samo od kuće do škole i od škole do kuće. Nisam imao vremena za druženje jer sam morao da učim da sviram jer moj otac je bio harmonikaš pa mi je on pokazivao pomalo i on me terao to da vežbam. Eventualno neki put kad je bila neka igranka ili nešto u selu pa da izađem malo sa majkom. Moj život je bio jako, jako težak, naročito kad sam otišao za Požarevac, rad po 10-12 sati dnevno. Ja sam voleo da vežbam 6 sati recimo, a onih četiri ili šest sam morao – priča Mirko.

Foto: Blic TV / Ringier

Tata je bio veoma zahtevan.

– On me jednostavno izvadio iz škole da bi ja bio ovo što sam danas, a mogao sam da ne budem ovo što sam danas – kaže Mirko, a na pitanje profesorke da li je imao patnju što nema detinjstvo kao vršnjaci odgovara:

– Jesam. Moji drugari prolaze pored moje kuće i bacaju kamenčić ovako u prozor i kažu: “Aha, ti ne smeš da izađeš napolje”. To je bila istina.

Mama je bila ta koja je zapravo Mirku bila rame za plakanje.

– Moja majka je preminula jako rano u 53. godini. Ona mi je bila rame za plakanje. Ona me čuvala, gajila, pazila, mazila. Ona je je prodavala jaja na pijaci i 5 kg brašna da bi meni poslala u Požarevac da kupim sladoled ili da kupim nešto, bananu, da Vam ne pričam. Ovu priču mislim da eto jedino kod Vas u emisiji pričam zato što je jako emotivna i to je moj život, dok nisam postigao nešto u životu – kaže Mirko.

Foto: Blic TV / Ringier

Mirko je u školskom periodu imao i simpatije, a polako je počeo da postiže i veliki uspeh, ali on toga, kako ističe, nije bio svestan i nije išao ka tome da postane zvezda.

– Gospođo Slavice, da Vam kažem nešto, nisam ja bio svestan nekih stvari da l’ ću biti iko ili ću biti niko, jednostavno, ja sam voleo harmoniku i to je moj život bio. Nisam ja razmišljao o zvezdama da budem neko i nešto da budem vrhunski umetnik. To je sama priroda, sama ljubav prema muzici. Gospod Bog me vodio ka takvim uspesima – priča Kodić i nastavlja:

– Pa dobro, imao sam ja simpatije, bože moj, imao sam u školi simpatiju, jednu devojčicu imao sam i druga svog, sve je to išlo normalno. Međutim, sa nekim granicama, nisam ja mogao da se družim s njima koliko ja hoću. Nisam ja mogao da dođem kući kad ja hoću, sve se znalo. U mojoj porodici je bio komandant moj otac. On je naređivao i babi i dedi i majci šta ja smem, šta ne smem. Ja nisam smeo na primer ništa rukama da radim, da zavrnem sijalicu ili da… Čuvao sam ja svoje prste, al’ više moj otac, dok ja nisam odrastao da shvatim šta je on u stvari hteo s tim da kaže, zašto on meni nije dozvoljavao.

Foto: Blic TV / Ringier

Na pitanje kada mu je prvi put otac rekao da je jako zadovoljan kako svira, Mirko odgovara:

– Nikad.

Priznaje da bi voleo to da čuje od njega:

– Voleo bih, on je živ. On ima 88 godina.

Upravo to što mu tata nikada nije rekao da odlično svira i da bi i danas ako bi ga pitali kako Mirko svira, rekao “pa dobro” bilo je kako ističe naš harmonikaš to što ga je možda teralo ka što većem uspehu.

Mama oslonac i rame za plakanje

Za razliku od tate, mama je bila ta koja je uživala u Mirkovoj muzici i pored koje je imao slobodu.

– Ona mi je dozvoljavala i da se igram malo i da izađem malo na utakmicu neku i tako, ali sve je to bilo kradom od oca. I da kažem jednu stvar, moj otac mene nikad nije ošamario ili udario uvek je tu ispaštala moja majka. Mene to jako bolelo zato što sam mnogo voleo majku – priča Mirko.

Foto: Blic TV / Ringier

Požarevac pa Beograd

Posle Požarevca Mirko je došao u Beograd.

– Osvrnuo bih se na grad Požarevac gde sam bio punih pet godina. Za pet godina sam išao dva puta u bioskop i jednom sam išao na jednu utakmicu i to je sve. To su bili mukotrpni dani mog života. To je strašno bilo. Onda, ali ja ne znam, Božiji dar je bio da sam ja počeo rano, pored toga što sam bio najuspešniji u generaciji tih učenika, ja sam počeo da komponujem. To se desilo dok sam ja bio između Poževca i još godinu dana u selu – priseća se Mirko, a onda detaljno objašnjava:

– U tom razdoblju, ja sam došao u Beograd, snimio sam za 15 minuta dva kola i onda sam otišao u vojsku. Znači imao sam vremena samo godinu dana između Požarevca i Jasenova za eto nešto i otištio sam u vojsku. Čim sam se vratio, došao sam u veliki grad. Mlad, neiskusan, bez igde ičega, samo harmoniku. Imao sam jednu kesu, u njoj su bile rezervne pantalone, garderoba i harmonika. Nisam imao stan. Al sam imao čoveka koji je prepoznao…

Profesorka je napomenula da je to bio Boki Milošević, a Mirko je onda rekao:

– Bravo. On je bio tada šef orkestra Radio televizije Srbije i tada Radio televizije Beograda.

Foto: Blic TV / Ringier

Boki je slučajno dok je Mirko snimao tu ploču ušao u studio i kada ga je čuo upitao je: “Ko je ovaj mali?”.

– I on izlazi i pita me: “Šta radiš za dva dana?”, “Pa”, rekoh: “Ništa”. Ja kad sam video njega normalno ja sam se sledio. Kaže: “Imam jednu televizijsku emisiju, hteo bih da budeš gost ali svira se uživo sa narodnim orkestrom”, rekoh: “Mogu”.

Međutim, Mirko je morao da ide u vojsku, a tek posle vojske se vratio u Beograd.

– Ali ja moram prvo da kažem, pošto nisam imao stan, da mi je Boki Milošević našao stan da spavam u pošti u Majke Jevrosime na prvom spratu. Spavao sam na jednom dvosedu nekih pet, šest meseci i tu mi je bio Šumatovac – ističe Mirko.

Foto: Blic TV / Ringier

U Šumatovcu su se skupljali i narodnjaci i zabavnjaci gde je Mirko upaznao mnoge od njih.

Pobegao od prve žene

Paraleleno sa umetničkim životom išao je i njegov privatni život, bio je atraktivan čovek.

– Ja sam se oženio jako rano, čim sam se vratio iz vojske, s mojom prvom suprugom i ona je ostala u drugom stanju. Rodio mi se sin Vladimir koji sad živi dole u Jasenovu. I moja bivša supruga i njeni roditelji hteli su da idem ja u Pariz, pošto su oni tamo radili, da bi radio u šnajderaju. Ja ostavim i ženu i dete i pobegnem za Beograd – priča iskreno Mirko i dodaje:

– Moj sin Vladimir je odrastao pored mene, pored mojih roditelja. Ja sam terao moj estradni život i ne kajem se i ne kaju se ni moja deca jer ja nikad u životu nisam imao kroz život neku, bilo koju mrlju, da sam napravio neki karambol, da sam se potukao, da sam razbijao, da sam ukrao, ne.

Foto: Blic TV / Ringier

– Moj sin Vladimir je odrastao pored mene, pored mojih roditelja. Ja sam terao moj estradni život i ne kajem se i ne kaju se ni moja deca jer ja nikad u životu nisam imao kroz život neku, bilo koju mrlju, da sam napravio neki karambol, da sam se potukao, da sam razbijao, da sam ukrao, ne.

Osvrnuo se i na to kakav je zapravo estradni život.

– Pa znate šta, taj naš posao estradni je jako čudan. Moje kolege razne imaju velikih problema u braku te imaju ovde decu, te imaju ovde decu, nemam pojma. Imao sam i ja… Znate šta putovanje, 25-26 puta sam bio u Australiji, 25-26 puta u Americi, Kanadi, Evropa svaki vikend, poznanstva razna sa stjuardesama, koleginicama, pevačicama, obožavateljkama koje su došle. Ja sam u to vreme jako dobro izgledao. Bio sam hijena na pozornici kad se pojavim. Bio sam moćan – kaže Mirko, a na pitanje profesorke kako se nosio sa tim osećanjem moći odgovara:

– Nosila me ljubav prema prema harmonici. Ja nikad nisam bio umoran da kažem uf kao sam umoran sad ne mogu više da sviram, nikad u životu. Ja sam znao da sviram po 15 sati dnevno, sve sam ja dobro to podnosio… I onda taj brak jako je kratko trajao, prva žena se zvala Ljiljana.

I danas je sa Ljiljanom u odličnim odnosima.

– Druga supruga mi se zvala Jasna. I s njom sam u odličnim odnosima.

Foto: Blic TV / Ringier

Nažalost Mirka i drugu suprugu vezuju i najtragičniji događaj u njegovom životu, a to je smrt sina.

Danas Mirko ima treću suprugu Silviju sa kojom ima ćerku Rebeku, koja je nasledila talenat od oca i dala mu jedno obećanje.

O smrti sina, ali i o još detalja iz života Mirko takođe priča u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koju možete gledati večeras, u ponedeljak, od 22.15 sati samo na Blic televiziji.

Foto: Blic TV / Ringier