Seljaci su ljubili ruku Marku Nikoliću dok je glumio Karađorđa

Uloga koja je obeležila karijeru Marka Nikolića svakako je lik Karađorđa. Prvi put ga je tumačio 1983. u TV filmu “Karađorđeva smrt”, a potom i u seriji “Vuk Karadžić” (1987/88), oba puta pod režijom Đorđa Kadijevića.

– Po obrazovanju sam istoričar umetnosti, pa je bilo prirodno da radim na istorijskim temama. Na red je došla tema stradanja vožda Karađorđa i njegov povratak u Srbiju iz emigracije u Rusiji, u vreme kada je Miloš Obrenović bio na vlasti. Pitanje je bilo ko može igrati vožda – govorio je Kadijević.

Vožd je imao impresivnu pojavu:visok skoro dva metra, silovit, nagao i agresivan. Glumački kadar tada nije imao nikoga s takvim osobinama, a realizacija filma zavisila je upravo od ubedljivosti lika.

– Film bi izgubio smisao ako lik Karađorđa ne bi bio prepoznatljiv, jer smo ga svi učili još u osnovnoj školi. Trebalo je da iz njega izbija energija kroz gestove, fizionomiju i boju glasa – naveo je ranije reditelj.

Kadijević je predložio Marka Nikolića iako ga nije lično poznavao.

– U jednom trenutku, na opšte iznenađenje mojih saradnika, predložio sam Marka Nikolića. Zašto sam ja pomislio na njega? Nisam ga lično poznavao, ali sam u nekim partizanskim filmovima primetio da u ponekim kadrovima ima nešto u licu što bi uz određene intervencije moglo da dočara lik i fizionomiju vožda.

Znao sam da, ako dođe onako obrijan i umiven, niko to neće poverovati. Ali sam rekao: “Hajde da napravimo probu”. I Marko je često kasnije izjavljivao da je bio iznenađen mojim pozivom jer nije nalazio da ima ikakve sličnosti. Ali je došao, upoznali smo se, i ja sam s njim pošao u šminkernicu.

Bez nekih naročitih napora i preteranih zahteva, odjedanput se, posle šminke i frizure, na opšte iznenađenje i moje i mojih saradnika, a naročito Markovo, pojavilo lice vožda Karađorđa. Još je trebalo rešiti pitanje njegove korpulencije, naročito visine. To je bio manji problem. Kada smo shvatili da ima pravo razumevanje za lik Karađorđa, da može da izvuče iz sebe potrebnu energiju i da deluje onako silovito i violentno kako je delovao vožd, bilo je jednostavno rešiti pitanje visine – otkrio je on tada.

Za potrebe filma ekipa je morala da snima na originalnim mestima širom Šumadije i Srbije, gde je vožd i provodio vreme.

– Snimali smo na autentičnim mestima. U Radovanjskom lugu rekonstruisali smo kolibu u kojoj se vožd sakrio kada se 1817. vratio u Srbiju. Kada je došla na red ta scena, još smo bili u hotelu i Marko je imao tremu. Bio je jako uzbuđen, primetio sam da je u naročitom duševnom i psihološkom stanju.

Da bih ga smirio i na neki način uticao na njega u pozitivnom smislu, porazgovarao sam s njim ležerno, drugarski, i pozvao ga u svoja rediteljska kola. Nije išao kombijem za glumce, nego gospodski, u “mercedesu“. Vozili smo se iz Palanke do mesta snimanja. Sedeo je pored mene. Kada smo stigli, doživeli smo iznenađenje jer smo videli da je narod, seljaci iz okolnih mesta, bio jako zainteresovan za snimanje.

Stotine i stotine njih su prosto zakrčili ceo objekat, tako da smo morali da zovemo miliciju iz Palanke da nam raskrči mesto za snimanje. I tada se desilo ono što nisam očekivao, još manje Marko, a što je najlepši trenutak u mom filmskom životu. Nikada mi se nešto tako ni pre ni posle toga nije desilo, a snimio sam oko 20 filmova i četiri TV serije.

Marko je izašao iz automobila zajedno sa mnom i pošli smo prema objektu, a onda su silni seljaci ugledali “vožda” i počeli su da prilaze i da mu ljube ruku. Tolika je ljubav tog naroda prema voždu. Marko plače, ja plačem, plaču seljaci, cela ekipa plače.

Tako dirljivu scenu, tako nešto što govori o iskonskoj prirodi samog naroda u odnosu na svoje velike sinove, a kud ćete većeg od vožda, to se moglo desiti samo tada i nikad više.

Morali smo prvo da se povratimo od tolikog uzbuđenja. Kada je narod počeo da reaguje na vožda, toliko je on bio ubedljiva pojava, bio sam siguran da sam pogodio izbor glumca i da je Marko zaista bio vožd – zaključio je reditelj u razgovoru za Blic.

 Video: Kakav je zapravo bio Karađorđe