Da li biste poslali cent za obrazovanje nepoznatoj osobi?

Da li biste poslali jedan jedini cent nepoznatoj osobi kako bi mogla da studira? Danas je to pitanje gotovo rutinsko – zahvaljujući platformama poput Kickstarter, Upstart, GoFundMe, GiveCollege i Pave, hiljade mladih širom sveta prikupljaju novac za školovanje uz pomoć porodice, prijatelja – ali i potpunih stranaca.

Kada je Majk Hejs, brucoš Univerziteta Ilinois, završio srednju školu u Rošelu, pred njim se isprečila ogromna prepreka – 28.000 dolara, koliko mu je bilo potrebno za četvorogodišnje studije.

Njegovi roditelji – otac farmaceut i majka učiteljica – već su iškolovali četvoro dece. U kući više nije bilo prostora za novo zaduživanje. Majk je imao svega 2.500 dolara, zarađenih radeći u apoteci.

Ali imao je i ideju. Kako je kasnije govorio, verovatno jedinu za koju je bio siguran da je briljantna.

Zapitao se: šta ako bi 2,8 miliona ljudi poslalo po jedan cent?

Dva miliona i osamsto hiljada ljudi. Po jedan jedini cent.

Problem je bio kako dopreti do tolikog broja ljudi. Internet tada praktično nije postojao – britanski informatičar Tim Berners-Lee tek je trebalo da razvije World Wide Web.

Majk je zato odlučio da se obrati čoveku koji je tada imao ogroman uticaj – Bobu Grinu, slavnom kolumnisti lista Chicago Tribune.

Grin je u to vreme bio novinarska zvezda. Njegovu kolumnu prenosilo je skoro 200 novina širom SAD, a čitalo ju je na milione ljudi. Kada je mladi student došao kod njega, postavio mu je samo jedno pitanje:

„Koliko ljudi čita vašu kolumnu? Milioni, zar ne?“

Grina je ideja oduševila. Dana 6. septembra 1987. objavio je tekst o mladiću koji traži po jedan cent od svakog čitaoca. U kolumni je čak pozvao ljude da prestanu da čitaju i odmah pošalju novčić na poštanski fah u Rošelu.

Iako je poštanska marka tada koštala 22 puta više od jednog centa, nešto neočekivano se dogodilo.

Cent po cent, nikl po nikl, pa čak i veće donacije – poštansko sanduče broj 13 počelo je da se puni. Ne samo iz Amerike, već iz celog sveta.

Na kraju, Majk je prikupio oko 2,9 miliona centi – i čak 90.000 pisama podrške.

Isplatio je školarinu, diplomirao prehrambenu tehnologiju i obećao da će deo novca proslediti dalje, nekom drugom studentu iz porodica koje su mu pomogle.

Na fakultetu je postao mala zvezda. Drugari su ga prozvali „Čovek od centa“.

Dok je Majk uspešno završio studije, život Boba Grina krenuo je drugim putem. Nekoliko godina kasnije, kolumnista je napustio „Čikago Tribjun“ nakon što su isplivale optužbe o neprimerenoj vezi sa maloletnom devojkom koja je težila novinarskoj karijeri.

A sam cent? Ni njemu nije bilo lako. Proizvodnja jednog centa u SAD košta oko 1,8 centi, zbog čega se godinama vodi rasprava da li ovu kovanicu treba povući iz opticaja. Ipak, zahvaljujući sentimentalnoj vrednosti, još opstaje.

Za razliku od 1987. godine, današnji studenti imaju na raspolaganju čitav niz kreativnih načina da finansiraju školovanje. Putem platformi za grupno finansiranje, mladi mogu prikupiti novac bez molbi poznatim ličnostima i bez slanja kovanica poštom.

Danas je dovoljan jedan klik.

 Video: U devetoj deceniji života brani doktorske studije