Teska ispovest Sanje Doležal | Kurir

Sanja Doležal svojevremeno je iskreno progovorila o smrti svog supruga i tad je otkrila kroz kakav teror kolega je prolazila nakon što je ostala bez životnog oslonca.

– 2012. godine preminuo je moj suprug. Naučiti živeti sa time je bilo jako teško. Živeti sama, raditi sve sama, biti u jednom trenuku i majka i otac i raditi dalje svoj posao… Prvih mesec dana prošlo je u magli a prvih par godina sam funkcionisala kao robot. Sve sam radila da deca završe školu i da preživimo sve to. U tom trenutku nisam bila svesna da moram čuvati svoje zdravlje već sam svu pažnju posvetila deci kako ne bi osetili toliko tu bol, a to je krivo, tako da smo mi tek posle par godina prorađivali sve ono što nam se desilo u životu.

Na pitanje kako se nosila sa time da kao javna ličnost po mišljenju javnosti nema prava na bol, Sanja je TAD iskreno odgovorila:

– Teško sam se nosila, čak je i prvi koncert bio posle 40 dana od njegove smrti i ja sam to morala da odradi jer je bilo unapred dogovoreno. Najviše me je zabolelo kada su novine objavile kako mogu da pevam zakopala sam supruga. Nije bilo lako nositi se sa svim tim ali vremenom malo otvrdneš i shvatiš da je samo bitno šta misle ljudi koje voliš i koji su ti dragi. Inače ova kultura pljuvanja po društvenim mrežama je bolesna, ljudi sebi mnogo daju za pravo, generalno celo čovečanstvo je bolesno.

Otkrila je i da li je osetila nepravdu na svojoj koži u muzičkoj industriji kada je ostala sama sa dvoje dece, da li su to iskoristili neki ljudi kada je bila najranjivija:

– Ne! Prvenstveno zbog toga što imam koga da mi čuva leđa, moji kumovi du bila moja najveća podrška.

Zatim je otkrila jednu šokantnu situaciju koja se desila nakon što se vratila voditeljskom zanatu koga je uvek iz sveg srca volela.

– Počela sama raditi na jednoj hrvatskoj televiziji par godina nakon što mi je muž preminuo gde me je jedna urednica sačekala i pitala: sa kim si spavala, da si počela raditi tu. Ja sam se vratila kući i isplakala dušu u tom trenutku sam osetila po prvi put nepravdu. Ne bi toga sigurno bilo da je moj muž bio tu.

Takođe je i priznala koliko dugo joj je bilo potrebno da shvati da joj je potrebno da popriča sa nekim i zatraži stručnu pomoć psihologa i koliko joj je sve to pomoglo:

– Predugo mi je trebalo, sigurno jedno dve tri godine, pogotovo što sam sama sebi nametnula stav da sam jaka, da ja to mogu sve sama, danas da mogu vratiti vreme istog trenutka bih potražila pomoć i za sebe i za svoj porodicu, ne treba se sramiti i isti čas treba vikati i vriskati upomoć jer naše zdravlje je najbitnije.

Poslušajte zanimljivosti o estradnjacima: