Marko Živić je nosio jedan džemper, a sahranjen je u kostimu

Aktuelno

Marko Živić je nosio jedan džemper, a sahranjen je u kostimu

• Marko Živić, istaknuti glumac iz Kruševca, preminuo je 2021. godine, ali uspomena na njegov talenat i dobrotu i dalje živi.
• Bio je izuzetno skroman i human, pomagao je mnogima u tajnosti i deo svojih nagrada davao drugima.

Istaknuti glumac Marko Živić napustio nas je u oktobru 2021. godine, međutim sećanje na njegov raskošni talenat i neizmernu dobrotu ne jenjava ni nakon gotovo pet godina. Njegov rodni Kruševac i dalje brižno čuva uspomenu na njega, iako je dom u kom je odrastao sada potpuno napušten i sablasno tih.

Njegova sestra Nevena Živić evocirala je veoma dirljive uspomene na bratovljeve poslednje trenutke, naglašavajući njegovu frapantnu jednostavnost. Prema njenim rečima, glumac je bio izrazito prizemljen čovek koji je nesebično pomagao mnogima, držeći svoja humana dela daleko od očiju javnosti.

Njegova nenametljivost ogledala se i u načinu oblačenja: “Nosio je jednu jaknu, jedne cipele, jedan džemper. Govorio je: ‘Ne trebaju mi dva kreveta kad mogu da spavam samo u jednom.’ Posle sahrane prišla mi je porodica kojoj je godinama finansijski pomagao. Pomagao je Dom za nezbrinutu decu u Kruševcu, manastir Sveta Petka kod Paraćina, školovao ljude iz pozorišta. Sve nagrade koje je dobijao – prosleđivao je drugima.”

Marko je na večni počinak ispraćen upravo u odori Martinija, prepoznatljivog junaka kog je maestralno tumačio u predstavi “Let iznad kukavičjeg gnezda“. “Nije pričao o smrti. Verovao je da su najbolje godine pred njim. Ipak, želeo je da taj kostim jednog dana stoji pored očevog crtačkog stola u stanu u Kruševcu.”

– Tata je bio arhitekta i slikar, a Marko je želeo da pored njegovog stola stoji taj kostim – kao simbol dva života posvećena stvaranju – kaže Nevena.

Njegova lojalnost teatru bila je impresivna. Nije želeo da izneveri svoju publiku, pa je na daske koje život znače izlazio čak i kada mu je zdravlje bilo ozbiljno narušeno. “Sala je bila rasprodata. Poslao je poruku: ‘Ne otkazuje se.’ Njegova uloga Martinija bila je uloga života. Bio je izuzetno odgovoran prema publici i kolegama, često je igrao i bolestan. Ipak, kolege su tog dana, kad su videli kako izgleda, pozvale Hitnu pomoć. Završio je u KBC ‘Dragiša Mišović’”, priča Nevena, kako je preneo Stil.

Šta se desilo sa Markovim stanom?

Sa druge strane, danas porodični stan Živića u Kruševcu stoji netaknut i pust, sa navučenim zavesama na prvom spratu omanje zgrade. Iako Markova sestra Nevena priznaje da još uvek nema emotivne snage da boravi tamo, stanovnici Kruševca ga nisu predali zaboravu, o čemu svedoči i njegova bista svečano postavljena na Trgu glumaca.

Zorica Stojiljković, komšinica porodice, prisetila se Marka i njegovih roditelja biranim rečima: “Sveta je podario Marku sve svoje pozitivne osobine, humora, preciznosti, ljubavi prema umetnosti, tako da su Marko i sestra nasledili pozitivne osobine svojih roditelja. Bilja, njegova majka je bila vredna i radna, dama, oboje su bili kulturni ljudi, a u takvoj sredini su odrastali i Marko i njegova sestra“.

Ona je dodala da je slavni glumac bio potpuno srastao sa svojim narodom i zavičajem: “Marko je čovek sa velikim ‘Č’, uvek je bio pristojan, kulturan, nikada nije te loše osobine poznatih ljudi negovao, bio je čovek u narodu. Pripadao je narodu i ponašao se kao deo naroda.”

– Šteta što se njegov život završio tako rano, da nije mnoge stvari iživeo, šteta za nas koji smo uživali u njegovom talentu, šteta za sledeća pokolenja glumišta koji su mogli da uče od njega.

Takođe, o njegovoj povezanosti sa gradom kaže: “Često je dolazio ovde, bar na sat vremena da vidi roditelje, duhom je bio podeljen i Beograd i Kruševac, pripadao je i tamo i ovamo. Niko više ne živi u tom stanu, od porodice Živić je jedino ostala njegova sestra, a ona je sada u Beogradu, radi tamo, ima ćerku.

Druga komšinica je, ne skrivajući suze, potresno govorila o njegovoj beskrajnoj srdačnosti i toplini: “Mislim da ga svi pamte, on je bio mio, drag, on se sam voleo. Kad god dođe iz Beograda, nije bilo komšije ili komšinice da se ne pozdravi i ne pita kako je, kad god pođem sa torbom sa pijace, da priđe i pita da li treba pomoć.”

– Mnogo ga volim i mnogo mi je žao što se desilo to, kao da je otišao neko moj najdraži. Moja ćerka je malo mlađa od njega, tu su se igrali svi u komšiluku, od sudbine se ne može pobeći. Kad je dolazio za vreme, ja ga pitam: “Marko, sine, gde ti je maska?”, a on kaže: “Ne treba, ne treba” i priđe me i poljubi kao da sam mu najveća familija.

– Prema svima je bio neizmeran, jednom čovek, takav se više ne rađa. A i roditelji su mu bili takvi. Sestru mu slabije znam, ona je ranije otišla za Beograd, tamo se udala i stvorila porodicu, ređe je i dolazila, valjda joj takav posao.

Školska prijateljica Mirjana evocirala je uspomene na rane gimnazijske dane, napominjući da slava nije nimalo promenila njegov karakter: “U tim mladalačkim danima, i prateći kasnije njegov rad, pre njegove prerane smrti, Marko je bio isti, uvek duhovit, komunikativan, svestran. Ono što smo videli u njegovoj profesionalnoj karijeri, imalo je svoju klicu i u mladalačkim danima.”

Inače, on je bio prvi muž voditeljke Nataše Pavlović.

VIDEO: Sahranjen Marko Živić: Bjela održao potresan govor, porodica jeca i peva “Jeleni umiru sami”