radiobalkanfox
Kada na Balkanu procure intimni snimci muškarca, to postaje anegdota i vrlo često možemo videti da im se i čestita, verovatno jer je odnos trajao minut duže od očekivanog.
Međutim, kada procure intimni snimci neke žene, to postaje javno pogubljenje, razlog za kamenovanje, kao i “paljenje veštice”.
U regionu koji se glasno poziva na moral, ali potajno konzumira tuđu intimu (i misle da je “osvetnička pornografija” kada žena prevari muža jer mu se sveti), jedna dama našla se u središtu brutalne društvene presude.
Paradoks Balkana je što je ovo prostor gde se o seksu govori šapatom, ali se o tuđem se*su viče na sav glas. Gde se fetiši proglašavaju “boleštinama”, dok ih milioni potajno pretražuju. Gde se intima javno osuđuje, ali privatno konzumira. I gde se ženska se*sualnost smatra problemom koji treba disciplinovati, dok se muška tretira kao dokaz snage.
U regionu koji se glasno poziva na moral, ali potajno konzumira tuđu intimu i gde mnogi još uvek misle da je “osvetnička pornografija” samo izgovor žene koja je “sama kriva jer se snimala”, jedna Mirjana proživljava pravi ljudski pakao samo jer je verovala pogrešnoj osobi, a sigurni smo da ima mnogo Mirjana među nama.
Bivša ministarka iz Crne Gore postala je viralna tema na Balkanu nakon što su u javnost dospeli njeni intimni snimci, za koje ona tvrdi da su deo ozbiljnog krivičnog dela, baš te iste osvetničke pornografije o kojoj mnogi ćute.
Dok su društvene mreže gorele od komentara, uvreda i moralnih lekcija, otvorilo se jedno neprijatno pitanje koje mnogi izbegavaju: da li je žena ženi vuk upravo onda kada joj je najteže?
Zašto su žene često najglasnije u osudi drugih žena? Da li je u pitanju ljubomora, strah od društvenog pečata ili duboko usađena potreba da se pokaže sopstvena “moralna nadmoć”? I da li je upravo to lice Balkana gde se tuđa intima razapinje na naslovnim stranama, dok se sopstvene fantazije brižljivo kriju iza zatvorenih vrata?
O svemu tome, bez uvijanja i bez straha, govori baš ona – Mirjana Pajković.
U ekskluzivnom razgovoru za Espreso, ona otvoreno priča o licemerju, dvostrukim aršinima, ljubomori, ali i o lavini uvreda i pretnji koje svakodnevno dobija i to, kako kaže, najviše od žena.
Govori i o tome šta se dešava kada žena odbije da bude ono što joj društvo propisuje, tiha, poslušna i skrivena.
Njeni odgovori su direktni, bez filtera i mnogo više govore o društvu u kojem živimo nego o njoj samoj.
Da li misliš da mnoge žene koje te danas osuđuju zapravo najviše nervira to što si lepa, slobodna i nemaš problem sa svojom seksualnošću?
– Pokazalo se da postoji jak otpor prema svakoj ženi koja se usudi da živi svoju slobodu. Nažalost, često i od žena. Razumem to delimično zbog straha i nametnutih normi. Patrijarhat i dalje snažno poručuje da je ženska sloboda nešto negativno, da ženstvenost ne treba prepoznati kao moć i da se seksualnost kažnjava.
Da li je tvoj “greh” zapravo to što izgledaš kako izgledaš i što mnogi muškarci javno priznaju da si im privlačna?
– Iza mog “greha” stoji velika disciplina, napor, zdrav životni stil i negovanje sebe, ali i često velika samokritičnost prema sopstvenom telu. Mislim da izgled sam po sebi ne garantuje privlačnost, ali energija koju nosimo je nešto što začara svaki prostor u koji uđemo.
Imam utisak da su te žene napale žešće nego muškarci. Da li je moguće da žene najviše kažnjavaju upravo onu vrstu samopouzdanja koju same nemaju?
– Kažnjavamo kod drugih ono što sebi ne dozvoljavamo. Te neke sitnice koje bismo možda i mi mogli da živimo, ali smo sami sebi zabranili ili dozvolili drugima da nam to zabrane. Bez samopouzdanja i najveće znanje i najlepši izgled ostaju u senci.
Koliko u tim komentarima vidiš licemerje žena koje se javno predstavljaju kao uzorne supruge i majke, a privatno žive potpuno drugačije?
– Primetila sam izražen stereotip da majka ne sme da bude seksualna, pa čak ni ženstvena. Kao da žena mora stalno da bude nečija uloga, nečija ćerka, majka, supruga ili podređena na poslu. Življenje pojma samostalne i nezavisne žene često nije dozvoljeno. U danima Vaskršnjeg posta i Ramazana tužno je videti koliko u nečijim srcima i mislima postoji mržnje, pretnji i želje za zlim.
Da li misliš da žene često osuđuju upravo onu koja se usuđuje da živi slobodnije od njih?
– Dve najopasnije ljudske osobine su zavist i stalno upoređivanje sa drugima. To je siguran recept za nesrećan život. Ljubomora nekad može biti motivacija za napredak, ali zavist razara…Upoređivanje sa drugima je siguran gubitak, jer i najlepša žena na svetu, mis sveta, najlepša je samo jednu godinu, a posle dolazi druga. Zato bi bilo dobro da se takmičimo samo sa sobom.
Mnogi komentari zapravo govore više o frustraciji nego o moralu. Da li misliš da je deo tog besa zapravo ljubomora?
– Primetila sam ljubomoru i nepodržavanje zbog mog negovanja svestranosti. To me je mnogo puta skupo koštalo. Želela sam da budem mlada majka i karijerista, uspela sam. Želela sam decu, dojenje, domaćinstvo, ali i očuvan izgled,uspela sam. Mislila sam da žena koja odgovorno i uspešno obavlja svoj posao ima pravo na privatni život na način koji njoj prija i zabavan je. Vidite šta se desilo. Ipak, smatram da ne bi bilo dobro da nam nijedna karijera i posao „ubiju“ životni žar u nama i koštaju nas sreće, zdravlja i smisla života.
Da li je paradoks da žena postane meta osude jer je atraktivna, samouverena i otvorena u vezi sa privatnim životom, kao i dovoljno slobodna da se u se*su ne stidi?
– Muška moć se poštuje i njoj se divi. Ženska moć se pokušava okrnjiti, poniziti i umanjiti. Ako se ne može osporiti stručnost, onda se napada ugled, moral ili izgled. Uspešnom muškarcu koji ima ugled, karijeru i porodicu ljubavnica često bude samo još jedan dokaz moći kojoj se dive. Kada žena prevari brak se gotovo sigurno završava, dok se od žene često očekuje da sačuva brak kada muškarac vara. Možda je to još jedna žrtva koja se generalno nameće ženama.
Da li misliš da bi reakcija bila blaža da nisi toliko privlačna i zgodna žena? Da kojim slučajem imaš višak kilograma ili da nisi aktivna u intimnim odnosima, već si frigidna, da li bi tvoji snimci uopšte dopseli “u ruke” tolikom broju ljudi?
– Još uvek ne znam kako se desila ovolika reakcija. Moguće je da se sudarilo više stvari, javna funkcija, privatni život, ukradena privatnost. Možda je posebnost svega spontanost, iskrena emocija i prepuštenost uživanju, ali i realne mane koje svi krijemo od drugih, pa i od sebe. Moram reći da sam dobila i zanimljive reakcije – neki parovi su mi se javljali i govorili da sam unela inspiraciju u njihov odnos. Divno je kada jedni druge ohrabrujemo da budemo srećni i zadovoljni, a da nikome ne pravimo štetu.
Koliko te je iznenadilo to što si u svemu ovome dobila više razumevanja od muškaraca nego od žena?
– Setimo se šta se desilo Severini. To je bilo u surovijem vremenu necenzure kada su čak i informativne emisije emitovale takav sadržaj. Danas postoji surovost društvenih mreža, veštačke inteligencije i ogromne memorije telefona (smeh). Muškarci su vizuelna bića i vole da vide lepu sliku ili snimak, budimo iskreni.
Ako već govorimo o moralu, da li je veći problem žena koja ima intimni život ili društvo koje tuđe intimne snimke deli i komentariše kao zabavu?
– Videla sam profile sa slikama dece ili porodice, a u komentarima pišu jezive reči, psovke i pretnje, čak i da me treba zaklati ili poslati na Goli otok. U isto vreme pišu da su gledali i traže da im se snimci šalju. Ja tvrdim da svojim ponašanjem nikome nisam napravila problem. Napravila sam ga sebi jer sam verovala. Ima li išta ružnije nego povrediti nekoga zbog poverenja, emocije i slabosti? Za mene je to i neljudski i nemoralno.
Koliko su se ljudi oko tebe promenili nakon svega? Da li su te ljudi napustili jer ih je bilo “sramota tuđe sramote” ili su ostali uz tebe kad ti je najteže?
– Mnogo ljudi, i muškaraca i žena, nestalo je iz mog života. Razočaravajuće su podrške tipa: „Čućemo se kad sve ovo prođe.“ Ali su u moj život ušle druge, kvalitetnije osobe. Mnoge uspešne i obrazovane žene iz biznisa i nauke poverile su mi da su i same bile izložene sličnoj vrsti ucene. Ne mislim samo na lične fotografije i snimke, već na zloupotrebu poverenja u partnerskim odnosima. Vreme u kom živimo pokazuje da ni bliski članovi porodice, pa ni deca, nisu zaštićeni od ovakvih nefer obračuna.
– Svi koji su otišli iz mog života – tako je i trebalo. Kada um preživi veliku traumu, više nema želju da se vraća na staro. Otvorena sam i dobrodošli su svi oni koji žele da zajedno ovaj svet obojimo bojama slobode, hrabrosti, uživanja i međusobne podrške.
Da li misliš da je cela ova priča pokušaj da se žena profesionalno diskredituje?
– Upravo je suština ovog doksinga, odnosno neovlašćenog prikupljanja podataka i sadržaja i njihovog objavljivanja u trenutku kada je to nekome potrebno – profesionalna diskreditacija. Cilj je poništavanje uloge majke, ponižavanje obrazovanja, javno sramoćenje i brukanje. Ovo nije eksperiment samo prema meni, već pokazna vežba kako će proći svaka žena ako se usudi da se suprotstavi muškom autoritetu i odluči da i sama bude moćna i samostalna. Zato odgovor na ovakve pojave mora biti takav da obeshrabri one koji napadaju, nikako žene. Naši uspesi i suštinsko dobro koje činimo u svakodnevnom životu ne smeju biti nepravedno gurnuti u mrak. Moramo se izboriti sa tim, i hvala vam što doprinosite ohrabrivanju.
Na kraju razgovora ostaje pitanje koje se tiče celog društva: da li ćemo naučiti da štitimo tuđu intimu ili ćemo i dalje posmatrati kako se jedna žena javno razapinje dok se njeni snimci potajno dele po telefonima?
Jer jedno je sigurno ova priča govori mnogo više o nama kao društvu nego o ženi koja se našla na stubu srama jer je bila “nevaljala” i radila ono što mnoge dame potajno žele.
(Espreso / Milica Stanimirović)
Dodaj komentar