radiobalkanfox
Bivši novinar Edi Kiseljak javno je govorio o svojoj teškoj borbi sa HIV-om, ali i o svim teškim situacijama koje su ga pratile kroz život.
Polno je uznemiravan, seksualno zlostavljan kao dečak od strane čoveka iz njegovog komšiluka, ima traume iz detinjstva, a sve šta je preživeo otkrio je u svojoj knjizi “Ja sam Edi”.
– Gradilo se poverenje nedeljama. Počelo je sve nekakvim pozdravom na ulici i završilo se time da sam ja ušao u njegovu kuću. Bilo mi je tada 10 godina – iskren je bio Kiseljak u emisiji “Nedeljom u 2” i nastavio:
– To niko ne zna. Ovo je prvi put da razgovaram o tome, o tome sam pisao. Mislim da je važno o tome govoriti. Opet se vraćam na tu tišinu, roditelji ne vide dete, ne vide da nešto nije u redu i to je zapravo moja poruka s tim poglavljem. Slušajte dete i verujte detetu, jer se svašta skriva iza svega toga – rekao je.
On je još u detinjstvu shvatio da je drugačiji od svojih vršnjaka.
– Dok svi dečaci govore o devojkama, ja devojke ne gledam na onaj način na koji ih oni gledaju, to je očigledno, te njihove fore i sve ostalo. Ja u njima vidim prijatelje, divne osobe sa kojima mogu razgovarati otvorenije nego što je to moguće sa dečacima – rekao je.
Naglasio je koliko je važna podrška porodice.
– Ni roditelj ne razume. Roditelja takođe treba razumeti i dati mu podršku u takvim situacijama kad je tema homose*sualnost. Važno je pružiti podršku jer ne znaju, zbunjeni su. Živimo gde živimo, u društvu kakvom živimo, puno je nerazumevanja i predrasuda i to je veliki problem.
Kiseljak je zatim šokirao javnost detaljima o tome kako se pre deset godina zarazio HIV-om putem intimnog odnosa.
– Nisam stupio u taj odnos bez zaštite, to mogu reći. Dogodilo se.
Prve simptome, nalik prehladi i gripu osetio je tokom putovanja u Afriku. Vratio se u Hrvatsku i odmah je otišao na Kliniku za infektivne bolesti u zagrebu. Verovao je misleći da je nešto loše pojeo. Postao je svestan ozbiljnosti situacije kada ga je lekar pitao da li je imao nezaštićene intimne odnose prethodne dve nedelje.
– Onda sam nekako sabrao dva i dva i bilo mi je jasno šta se tu dogodilo. Da ne okolišam previše, mogu reći da sam bio zaražen sa namerom, reći ću toliko. Zaražen sam sa namerom i ta osoba je u potpunosti nestala – tvrdio je.
Prve dve godine odbijao je lečenje.
– Ja sam skroz zaključao to negde iza u svom mozgu. Nisam uopšte istraživao HIV, niti sam istraživao na Guglu. Ja sam se pomirio s tim da ću umreti – rekao je.
Ozbiljnost situacije osetio je na svojoj koži tek kada je bolest uznapredovala i prešla u fazu AIDS-a.
– Kada broj CD4 ćelija padne ispod 250 ulazimo u fazu AIDS-a. To znači da naše telo više ne može da se bori sa svim tim infekcijama, virusima i bakterijama jednako snažno kao kod zdrave osobe. Što se više približavamo brojci nula, koja je u principu smrt, jer više uopšte nema odbrane, to je telo lošije. Koža se menja. Postaješ suv i pojavljuju se ranice na telu. Na butinama više nije bilo ni mesa, to je bila koža na kosti, otvarale su se rane – do detalja je opisao kroz šta je prolazio.
On je imao sreću da je njegov organizam, čim je počeo da se leči, to dobro prihvatio.
– U mom slučaju je to bilo jako brzo. Ja sam već bio pao na nulu, dakle viremija mi je bila nemerljiva. Za nekih četiri meseca sam iz faze AIDS-a ozdravio jako brzo. Moje telo se toliko oporavilo u brzom, rekordnom roku, za pola godine, skroz do zdravog čoveka. Izašao sam iz te AIDS faze jer se broj CD4 ćelija povećao – sa ponosom je rekao.
Dodaj komentar