Ko je Bet Tomas, najjezivija devojčica na svetu

Bet Tomas imala je samo šest godina kada je pred kliničkim psihologom, na snimku, priznala da bi ubila svoje usvojitelje i rođenog brata ako bi joj se ukazala prilika. Njeni usvojitelji, Tim i Džuli Tenet, bili su toliko uplašeni da su je noću zaključavali u sobu bojeći se šta bi mogla da uradi.

Veruje se da je Bet rođena oko 1982. godine u Sjedinjenim Državama. Kada je imala samo godinu dana, njena majka je umrla, ostavljajući Bet i njenog novorođenog brata Džonatana na milost i nemilost biološkom ocu – sadisti koji je zlostavljao decu i fizički i seksualno. Mesecima je mučio Bet. Kada je nije povređivao, zanemarivao ju je. Isto je radio i njenom bratu. Tek u februaru 1984. godine socijalne službe su reagovale i deca su oduzeta ocu.

Usvajanje koje je postalo noćna mora

Tim Tenet, metodistički pastor sa američkog Juga, i njegova supruga Džuli, godinama su pokušavali da dobiju dete. Kada su im rekli da postoji dvoje “zdrave i normalne” dece za usvajanje, nisu ni sanjali šta zapravo dolazi u njihov dom.

Bet je tada imala 19 meseci, a Džonatan samo sedam. Vrlo brzo počelo je ponašanje koje će šokirati i terapeute i Amerikance.

Kao veoma mala, Bet je ubila celo leglo ptića uprkos molbi svoje usvojiteljke da to ne radi. Potom je počela da zlostavlja brata – i fizički i seksualno. Više puta je pokušala da ga ubije. U jednom slučaju, razbila mu je glavu o beton. Otvoreno je govorila da želi da ubije brata, kao i usvojitelje. Pored brutalnosti, masturbirala je opsesivno, često na javnim mestima. Usvojitelji su bili užasnuti i prinuđeni da je noću zaključavaju kako bi zaštitili sebe i Džonatana.

Betin slučaj bio je toliko ekstreman da joj je dijagnostikovan reaktivni poremećaj vezivanja (RAD) – stanje tipično za decu izloženu teškom zanemarivanju i nasilju. Ovaj poremećaj pogađa decu koja nikada nisu razvila emocionalnu vezu sa starateljima i često se manifestuje hladnoćom, agresijom i nedostatkom empatije.

Tokom sesija sa psihologom dr Kenom Megidom, Bet prvi put počinje da otkriva razmere užasa koje je preživela.

Njeni odgovori bili su jezivi:

– Kako bi ubila svoje usvojitelje?

– Izbola bih ih nožem noću.

– Ne volim da me gledaju dok to radim. Ali mogu da osete.

Otkrila je i da je seksualno zlostavljala brata: – Povređivala sam ga. Pritiskala. Šutirala.

A onda i najgnusnije detalje o ocu: – Dodirivao mi je vaginu dok nije prokrvarila. Tukao me je. Nije me hranio.

Sve to kada je imala jedva godinu dana. 

Nakon prvog dela terapije, Bet je bila premeštena u program kojim je rukovodila Kanil Votkins – terapeutkinja poznata po izrazito strogom, kontroverznom pristupu. Bet je morala da traži dozvolu za sve – od odlaska u toalet do jela. Spavala je u zaključanoj sobi.

Paradoksalno upravo joj je taj režim doneo napredak. Počela je da oseća krivicu, da razvija empatiju i da kontroliše emocije. Tokom lečenja, Bet je usvojila druga porodica – Nensi Tomas, kod koje je nastavila da napreduje.

Bet je završila Univerzitet Kolorado i postala medicinska sestra. Radila je u bolnici u Arizoni, a kasnije volontirala u programu za pomoć deci iz usvojeničkih i hraniteljskih porodica. Ironično – danas brine o bebama, deci kakva je i sama nekada bila. 

Ali iako ovo može izgledati kao bajkoviti kraj za bivše “dete besa”, neki smatraju da je Betina uspešna terapija anomalija – posebno zato što ju je lečio sada kontroverzni Konel Votkins. Godine 2001, Votkins je proglašena krivom za nemarno zlostavljanje deteta u vezi sa smrću desetogodišnje devojčice o kojoj je brinula, Kandis Njumejker. Devojčica je ugušena tokom pseudonaučne prakse terapije vezivanja pod nazivom “ponovno rađanje”, koja je uključivala uvijanje deteta u ćebad i guranje jastucima kako bi se simulirao osećaj rođenja. Votkins je osuđena na 16 godina zatvora, ali je uslovno puštena nakon sedam godina.

Pogledajte video: Zanimljiva životna priča bake Milene