Najpotresniji trenutak na pomenu Marinku Madžgalju

Na desetu godišnjicu smrti Marinka Madžgalja, porodica, prijatelji i kolege okupili su se na Novom Bežanijskom groblju kako bi obeležili sećanje na prerano preminulog glumca.

Prisutni su se okupili u čast proslavljenog glumca, a najpotresniji trenutak na pomenu je bio zagrljaj Ognjena Amidžića, inače najboljeg prijatelja pokojnog Madžgalja, s glumčevom majkom i sestrom. Mirjana Madžgalj je snažno zagrlila Ognjena, i njih svoje su kasnije razgovarali.

Osim članova porodice i prijatelja, na pomen su došli i članovi uprave pozorišta Atelje 212, čiji je član bio, kao i Madžgaljeve kolege iz ansambla.

Među prvima su na pomen Marinku Madžgalju došli voditelj Ognjen Amidžić, koji je bio njegov blizak prijatelj, glumac Nebojša Ilić, glumica Milica Mihailović… Tu su i majka Mirjana i sestra Ljubica, koju retko možemo da vidimo u javnosti, prenosi Mondo.

Na desetu godišnjicu smrti Marinka Madžgalja, pozorište Atelje 212 je na Instagramu objavilo posvetu glumcu.

“26. marta 2016. napustio nas je naš Marinko Madžgalj.Takav dar je imao Marinko Madžgalj. Silovit. Nestvaran. Neizbrisiv. Bio je radost saradnicima, kolegama i publici. Nasmejan i topao spiritus movens svake predstave. A nedovoljno ih je odigrao, premalo u odnosu na dar koji je imao.

Stalni član Ateljea 212 bio je svega 4 godine, od 2012. Na ovoj sceni bio je Simke, Dojčin Tutinac i Bure u “Sedam i po”, Gari u “Zbogom SFRJ”, Gavrilo (a ko drugi?) u predstavi “Sveti Georgije ubiva aždahu”, Stiv Hajdebreht u “Avgustu u okrugu Osejdž” i Merkl Franc u “Kazimiru i Karolini”. Tako je na papiru. U pozorišnom kosmosu, satkanom od čuda i emocija, i dalje je tu, snažno prisutan u neobjašnjivoj odsutnosti.

O glumačkom umeću, talentu i značaju za pozorišnu i filmsku umetnost više od onih uloga koje je odigrao, a svaka je bila i posebna i upečatljiva, govore uloge koje nikada neće igrati, a koje bi bile njegove.

Od kada ga nema na sceni, pravljene su mnoge podele. U gotovo svakoj je, nekad samo u mislima, a često i izgovoreno, Marinko Madžgalj”, stoji u objavi pozorišta.

Rani život i muzički koreni

Marinko Madžgalj je rođen 1978. godine u Beogradu, ali je detinjstvo i ranu mladost proveo u Kotoru, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Od malih nogu pokazivao je neverovatan talenat za muziku, što ga je kasnije definisalo kao svestranog umetnika. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesorke Gordane Marić, a njegova generacija iznedrila je neka od najznačajnijih imena današnje scene.

Uspon u svetu glume i televizije

Karijeru je započeo u pozorištu, gde je ostvario zapažene uloge u predstavama kao što su “Hasanaginica”, “Šine” i “Sedam i po”. Ipak, šira publika ga je zavolela kroz televizijske ekrane. Njegova uloga Čedomira Itkovića u seriji “Crni Gruja” postala je antologijska, dok je u seriji “Ranjeni orao” pokazao svoju romantičnu i nežnu stranu, osvojivši srca gledalaca širom regiona. Bio je jedan od retkih glumaca koji je podjednako dobro plivao u komediji, drami i mjuziklu.

Muzički fenomen: Flamingosi

Uporedo sa glumačkom karijerom, Marinko je 2005. godine sa svojim bliskim prijateljem, voditeljem Ognjenom Amidžićem, osnovao grupu “Flamingosi”. Ovaj duo postao je pravi pop-fenomen. Pesmom “Ludi letnji ples” zamalo su otišli na Evroviziju, a njihovi hitovi poput “Lumperaj” i “Obala” i danas se rado slušaju. Marinkova virtuoznost na gitari i topao vokal učinili su ga miljenikom muzičke publike.

Ljubavni život i porodica

Marinkov privatni život bio je pod budnim okom javnosti, naročito tokom braka sa proslavljenom glumicom Dubravkom Mijatović. Njihova ljubavna priča važila je za jednu od najlepših na javnoj sceni, a krunisana je 2009. godine rođenjem ćerke Sare. Iako se par kasnije razišao, ostali su u korektnim odnosima, posvećeni odgajanju svoje naslednice. Pred kraj života, Marinko je bio u srećnoj vezi sa crnogorskom novinarkom Lanom Sekulić.

Prerani odlazak i večna uspomena

U leto 2015. godine dijagnostikovan mu je rak pankreasa. Uprkos teškoj bolesti, do poslednjeg dana nije gubio vedrinu i nadu. Preminuo je 26. marta 2016. godine u Beogradu, ostavivši iza sebe neutešnu porodicu, kolege i hiljade obožavalaca. Danas, deceniju kasnije, njegovo ime ostaje sinonim za harizmu, dobrotu i onaj čuveni “osmeh od uva do uva” koji, baš kao što njegova majka kaže, i dalje vodi sve koji su ga voleli.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/prenosi:B.S.)