Jakov Jozinović nakon koncerta u Srbiji: “Sam sebe učim da nikoga ne mrzim”

Vladana Jokić

Novinar redakcije Blic Zabava
Diplomirani novinar

Jakov Jozinović je od anonimnog pevača postao velika regionalna zvezda za samo nekoliko meseci.

Prvi nastup za Dan zaljubljenih imao je pre tri godine pred publikom gde su bila popunjena samo tri stola.

Jakov Jozinović prošao je put od gotovo anonimnog pevača do regionalne zvezde koja puni najveće dvorane.

Čini se da bi samo astrolozi mogli da objasne šta se od prošlog leta do danas desilo pevaču Jakovu Jozinoviću. Za samo nekoliko meseci postao je regionalna zvezda, u pravom smislu reči. Turneju “Ja za čuda letim” počeo je u Splitu, u prepunoj dvorani “Gripe”.

Prošle nedelje su se prodavale karte za njegov šesti koncert u “Sava centru”, u Zagrebačkoj areni će na proleće imati dva koncerta, u martu u novosadskom “Spensu”, u aprilu u areni u Skoplju… Kad se sve to ima u vidu, jasno je što s vremena na vreme sam sebi kaže: “Daj, Jakove, uštini se da se uveriš da ti se dešava sve ono što si nekada sanjao.”

U Splitu ste rekli: “Ovo je prvi koncert na turneji, i razmišljao sam danas: prvi put kad sam pevao na Valentinovo bilo je u Vinkovcima. Napunio sam tri stola, a za jednim su bili moji mama i tata”. Kada je bio taj koncert?

-Pre tri godine i zasta je tako bilo, ali ja sam uživao. Pevao sam im do kraja, sve dok nisu svi pojeli desert.

Kad ste učestvovali u “Zvezdicama” i “Supertalentu”, da li ste sanjali o nečemu ovakvom ili su vam snovi bili skromniji?

– Nisu bili skromni, ali sam mislio da za njihovo ostvarenje treba dugo raditi. Oduvek se znalo da sanjam Zagrebačku arenu. Otkako sam se rodio hteo sam da pevam, da širim pozitivu i da živim za muziku. Sada je zaista tako.

Ostaće upisano da je vaš prvi solistički koncert bio u MTS dvorani. Šta ste radili te večeri kada ste je napustili?

– Isplakao sam se kao kišna godina, jer je to bio jedan od najlepših momenata u mom životu i velika prekretnica. Kad bih mogao, to veče bih ponavljao svakog vikenda, da se setim koliki je blagoslov tako nešto doživeti. Mislim da mi nijedan koncert nije doneo toliki osećaj ispunjenosti. Sutradan sam mislio – daj, Bože, još jednom.

Da li vas kolege gledaju sa simpatijama ili osećate da vas doživljavaju kao “potencijalnu opasnost”?

– Mislim da ima i jednih i drugih, ali to se moglo i očekivati. Ja sebe u tim pesmama dajem na najbolji mogući način i trudim se da ih ne izvedem pogrešno.

Toliki komplimenti i popularnost deluju zbunjujuće. Ko je vaš glas razuma koji vam ne da da poletite kao helijumski balon.

– Zavisi od čoveka kako će reagovati. Mene sve ovo neće promeniti. Glas razuma je čvrsta vera, verovanje u sebe, dobri ljudi oko mene i činjenica da me publika želi ovakvog.

Kažete dobri ljudi oko mene, ali oko vas će biti sve više ljudi koje površno poznajete. Kako ćete znati kome možete da verujete, a kome ne?

– Mlad sam, pa ne mogu mnogo da znam, ali uvek treba držati distancu. Valjda s godinama razviješ osećaj ko je dobar, a ko nije.

Verujete da je ovo što vam se dešava, na neki način, nagrada za neku dobrotu?

– Siguran sam da se dobro dobrim vraća, uvek. Sam sebe učim na ovom muzičkom putu da sve volim, nikog ne mrzim i kroz svoje pesme širim ljubav.

Jakov je govorio i o tome kako je izgledalo njegovo detinjstvo, šta su slušali njegovi roditelji i koje su mu vrednosti usadili kada je muzički ukus u pitanju i šta mu je donelo odrastanje u malom gradu. Detaljno o svemu što je rekao čitajte na story.rs