Džud Lo o filmu “Čarobnjak iz Kremlja”

Slavni Džud Lo još jednom je privukao ogromnu pažnju jer u napetom političkom trileru “Čarobnjak iz Kremlja” tumači lik Vladimira Putina. Zasnovan na istoimenom bestseleru Đulijana da Empolija, ovo ostvarenje o moći, strasti i manipulaciji, koje domaća publika gleda od 12. marta, razotkriva uspon ruskog predsednika kroz oči njegovog najmisterioznijeg savetnika Vadima Baranova i političke spletke u postsovjetskoj Rusiji.

– Na početku, Vladimir Putin je na čelu FSB i veoma je zadovoljan svojom pozicijom tamo, ali je svestan da dolazi do promena jer postaje jasno da Jeljcin neće još dugo ostati predsednik, što potencijalno dovodi njegovu ulogu u FSB u pitanje. On je čovek kojem se pruža prilika i mi posmatramo kako on postepeno shvata razmere moći koja mu je na raspolaganju. I vidimo da su njegove osobine ličnosti i njegovi nagoni pre ove prilike bili zaključani. Dakle, gledamo nekoga ko otkopava, skida sloj po sloj i otkriva ko zaista jeste, na veliku strepnju svih ostalih.

Šta vas je privuklo ovom filmu?

– Prvo, reditelj Olivije Asajas. Zajedno smo bili u žiriju u Kanu 2011. godine i odlično smo se slagali. Njegov rad sam već poznavao i cenio, a od tada ga pratim sve vreme. Kada mi se javio, bilo je kao da se javlja prijatelj, što je uvek veliki kompliment. Napisao je izvanredan tekst koji je delovao izuzetno relevantno, pravovremeno i višeslojno. I dopao mi se izazov da oživim nekoga poput Putina, makar u okviru ove priče.

Kako ste se pripremali za ovu složenu ulogu?

– Olivije je bio vrlo jasan da poenta nije u oponašanju niti imitiranju Vladimira Putina. Suština je zapravo bila u pokušaju da se pronađe njegova bit unutar ove konkretne priče – kroz mene samog. Preporučio mi je nekoliko knjiga, biografije, eseje novinara koji se osvrću na ovaj rani deo Putinove karijere. A naravno, postoji i beskrajna količina snimaka koje je fascinantno pregledati, kao i nekoliko sjajnih dokumentaraca i svi intervjui koje je davao. Putin je veoma zanimljiv čovek za proučavanje.

Deluje da je zadatak bio opsežan?

– Iako Olivije nije nužno želeo da se opsesivno bavim ovom temom, bilo je teško zatvoriti vrata pred nečim neiscrpno intrigantnim. Postoji toliko različitih perspektiva i mišljenja o Putinu. U početku je sve delovalo kao ogroman zadatak, ali Olivije je pomogao da se fokus suzi. Rekao je: “Zapamti, mi pričamo samo jedan deo priče, kao da gledaš ledeni breg i fokusiraš se samo na jednu njegovu kocku.” Time je učinio da sve deluje manje zastrašujuće. Takođe, bio je vrlo jasan da on zapravo priča priču, pa nije trebalo da se napravi savršena imitacija. Poenta je bila da se ovaj lik smesti unutar narativa i pokuša da se dođe do nečega što deluje istinito.

Koliko vam je ovaj film bio izazovan?

– Svaki put kada prihvatim neku ulogu, ona deluje kao planina, jer stojim pred praznim platnom. A to znači i zabava, i izazov, i strah. Slojeve dodajete postepeno i gradite lik kako idete dalje. Nadate se da ćete prikupiti dovoljno toga da steknete samopouzdanje da izađete i odigrate je. Izazov je bio osloboditi se pritiska da moram da imam osećaj kako poznajem stvarnog čoveka. Uvek možete imati samo sopstvenu perspektivu. I opet, imati veru da je čovek kog stvaram veran ovoj priči, ako već ne nužno stvarnom životu, što zapravo nije bila moja odgovornost. Nisam morao potpuno da ga razumem, jer bi to bio nemoguć zadatak – to niko nikada neće moći, osim možda njega samog. A ne znamo čak ni da li je i to istina. Da li iko zaista poznaje samog sebe? Ja ne znam.

Kako ste onda pristupili tumačenju tako kontroverzne ličnosti?

– Smatrao sam da su knjiga i scenario napisani vrlo odmereno i Olivije je imao veoma dobar osećaj za to kako treba ispričati ovakvu priču. Znao sam da sam u veoma dobrim rukama. Poenta ovog dela, a svakako i poenta igranja ove uloge nije da se neko blati, već da se ispriča priča za koju se nadam da će popuniti neke praznine ili možda pomoći ljudima da bolje razumeju početak Putinove političke karijere.

Ovo je vaša prva saradnja sa Olivijeom Asajasom?

– Olivije je briljantan filmski reditelj, a uz to je i veoma pristupačna, inteligentna i topla osoba. Oko sebe ima izuzetno dobru ekipu, na setu postoji osećaj bliskosti i poverenja. Takođe je vrlo velikodušan prema svojim glumcima. Vrlo brzo osetite da ste za njega prava osoba za taj posao i samim tim slobodni ste da kažete šta mislite i isprobavate stvari. U takvom okruženju se osećate ohrabreno i samouvereno, što je važno kada pokušavate da ostvarite nešto ovako zahtevno.

Jeste li se uživeli u Rusiju devedesetih?

– Sjajan tim je gradio prelepe scenografije, unosio sve te detalje u kostime, frizuru i šminku – sve je pažljivo promišljeno, pa nam sve zajedno u velikoj meri olakšava posao. Mi jednostavno možemo da sedimo u središtu tog sveta – sveta koji je nekada postojao.

Na koji način scenario prikazuje Putinov odnos prema moći?

– Tekst je napisan tako da svaki put kada vidite Putina, zapravo vidite kako menja pravac. Kao da mu odjednom sine i on napravi još jedan skok napred na svom putu ka moći. A to nije uvek slučaj u pripovedanju. Lik kojeg igra Pol Dejn nosi najveći deo tereta. On je u velikoj meri narator i kroz njega pratite čitavo putovanje sa Putinom. Tako da je svaka scena, iskreno, imala potencijal – i svaka scena je bila izazov, jer sam želeo da donesem osećaj potisnute frustracije, potisnute moći, čak ponekad i potisnutog besa. A ipak mislim da sve to postoji unutar naše verzije Putina. Dakle, prizvati sve to – a istovremeno znati kako da to zadržite pod kontrolom – bilo je nezgodno. To mi je bio najveći izazov.

Kako je bilo igrati naspram Pola Dejna, koji tumači Baranova?

– Ovako snažan scenario nama glumcima bio je kao detaljna mapa za putovanje – svako skretanje je jasno označeno. Pol ima izvanrednu karijeru. Izuzetno je svestran, očigledno veoma inteligentan, pa dolazite sa samopouzdanjem da ćete moći jednostavno zajedno da uskočite u sve to. Razgovarali smo nekoliko puta pre početka snimanja, razmenili neke misli, a on je bio dovoljno velikodušan da mi, pošto je počeo da snima pre mene, prenese kakva je atmosfera na setu kako ne bih dolazio potpuno nespreman.

Uvek je lepo znati u šta ulazite.

– Ali, iskreno, bilo je pomalo kao da igrate tenis sa nekim za koga znate da će podići nivo vaše igre. Ulazite u svet nasuprot nekome ko će podići letvicu, ko može da se nosi sa bilo kakvim iznenađenjem koje možda poželite da ubacite. A uz sve to, on je jednostavno veoma prijatna i velikodušna osoba za saradnju, što čini da i radna atmosfera bude sigurna i prijatna.

Kakav je Baranovljev uticaj na Putina?

– Baranov u našem filmu “Čarobnjak iz Kremlja” Putinu nudi alternativnu perspektivu, onu koja mu ne dolazi prirodno, ali za koju zna da mu je potrebna. Obožavam rečenicu u kojoj kaže da je “umetnik među političarima, a političar među umetnicima”. Taj element mu je potreban i on to zna, ali ga istovremeno i podozreva. Oprezan je prema liberalnim sklonostima, skeptičan prema intelektualizovanju ovog političkog puta. Pa ipak, dovoljno je pametan da shvati da mu je potreban neko poput Baranova – čak iako je to neko koga mora jednostavno da toleriše.

Koji aspekti filma “Čarobnjak iz Kremlja” čine ga posebno privlačnim iskustvom?

– Film ima atmosferu političkog trilera. Inteligentan je i nudi određeni uvid, koliko god bio mali, u današnji politički pejzaž, sa likovima koji su u njemu i dalje veoma aktivni. Uvek je fascinantno pogledati unazad kako bismo bolje razumeli gde se danas nalazimo, a ovo delo svakako baca svetlo na ranu političku karijeru Vladimira Putina. I pritom ste u rukama velikog pripovedača. Olivije Asajas je izuzetan filmski autor, tako da je film istovremeno i pametan i veoma zabavan.