radiobalkanfox
Doktor Predrag Lalević, anesteziolog, bio je 16 godina lekar Josipa Broza Tita, od 1964 godine. Doktor iz Peći umro je 2009. u Beogradu, u 91. godini. Bio je svedok kada je maršal pričao o Draži Mihailoviću.
Čuveni lekar bio je svedok brojnih važnih političko – istorijskih momenata. U intervjuu za “Nedeljnik” prisetio se razgovora na “Galebu”, prisutni su pored njega bili Miloš Minić, Jovanka Broz i Josip Broz Tito.
“Draža mu je tražio 500 pušaka, i Tito priča kako se dogovarao sa svojima da mu pošalju 500 pušaka, i u jednom trenutku napravi pauzu. A onda izgovori: ‘Moram da priznam, Draža je bio moja slabost.’ Svi za stolom smo bili zabezeknuti. On je to primetio i presekao nas rekavši: ‘Verujte mi, da nije bilo izbegličke vlade u Londonu, Draža bi se borio zajedno sa nama”, ispričao je Lalević i nastavio:
Foto: Printscreen
“No ona najveća tajna nije otkrivena: Jovanka Broz u jednom trenutku pitala je gde je streljan Draža. Tito ništa nije rekao, a Jovanka je još više pocrvenela. Pričao sam to posle Blaži Mandiću, Titovom sekretaru za štampu, i on mi nije verovao. Ne bih ni ja sebi verovao da nisam čuo i video svojim očima”.
Prema njegovim rečima samo su Tito i Miloš Minić znali gde je Draža Mihailović, vođa četnika u Drugom svetskom ratu, bio sahranjen.
Draža Mihailović Foto: printscreen/youtube/Pogledi Kragujevac
Podsetimo, Dragoljub Draža Mihailović je osuđen navodne ratne zločine, koje su počinile jedinice pod njegovom komandom. 15. jula 1946. godine osuđen je na smrt streljanjem, a istog dana uložio je molbu za pomilovanje
Nakon što je molba odbijena pogubljen je sa još osam najviših četničkih oficira 17. jula u Lisičjem potoku u Beogradu. Do danas se ne zna gde se nalazi njegov grob iako se pretpostavlja da je to poznato određenim tajnim službama.
Viši sud u Beogradu je 2015. godine poništio presudu kojom je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Kraljevske vojske u otadžbini 15. jula 1946. godine osuđen na smrt, i dva dana kasnije streljan. Sud je naveo da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima, kao i da sudsko veće nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica da li je bio ratni zločinac.
Odlukom suda, Draža je rehabilitovan i smatra se neosuđivanim, pa su mu vraćena sva građanska prava koja su mu oduzeta u političko-ideološkom postupku koji je protiv njega i drugih optuženih vođen 1946. godine.
Dodaj komentar