Kako je to koristiti i biti zavisan od droge? Ispovest zavisnice od heroina, kakav je njen život?

Ovo je ispovest jedne mlade devojke koja se borila sa zavisnošću od heroina. Opisala je svoj svakodnevni život i borbu koja je nažalost još uvek trajala 2018. godine kada je ona bila konačno spremna da “otvori dušu”. 

– Lagala sam, krala i prodavala sve što je vredelo. Dobila sam sepsu od ubrizgavanja droge i zamalo da umrem. Sećam se izraza lica mog mlađeg brata dok me je gledao kako se previjam u bolničkom krevetu u agoniji. Sećam se četiri lekara kako su stajala nada mnom i govorila mi da ću umreti ako ponovo budem koristila. Provela sam pet dana u bolnici i kupila sam novi paketić droge na dan kada sam izašla – objasnila je ona.

Navela je da bi njeni pokušaji da prestane i ostane “čista” bili kratkotrajni i ubrzo bi se vraćala staroj navici.

– Neki prijatelji su umrli, neki su uspeli da se očiste. I ja sam to uspela na nekoliko godina, nakon što sam provela sedam meseci na rehabilitaciji kada sam imala 29 godina. Moji prijatelji koji nisu mogli da prestanu zvali su me “velika bela nada”. Obnovila sam svoj život i postao je divan, ali sam postajala samozadovoljna i zaboravila da ne smem da se vraćam starom životu. Moj zavisnički mozak me je ubedio da je korišćenje droga prošlost i da više ne moram da budem potpuno apstinentna; mislila sam da mogu da pijem i pušim u društvu – rekla je ona i dodala:

– U roku od šest meseci, nakon skoro tri godine pauze, igla mi se ponovo našla u veni. Za još šest meseci izgubila sam sve što sam stekla u apstinenciji. Moj verenik – koji je, naivno, mislio da je ljubav jača od zavisnosti – ostavio me je. Prestala sam da marim za bilo šta u životu i fokusirala sam se na samoubistvo, dan za danom sam mislila samo o tome – tvrdi ona.

Kako je navela, mrzela je sebe zbog stvari koje je činila, ali bi nastavljala da ih radi jer je smatrala da je zavisnost “jača od nje”.

– Nije oduvek bilo tako. Započela sam i završila univerzitet. Godinama sam radila kao pisac. Snimala sam dokumentarce i govorila na festivalima pisaca. Svirala sam u bendovima, bila na turnejama i snimala albume. Zaljubljivala sam se i odljubljivala. Imala sam mnogo prijatelja i javljala sam se na telefon kada su zvali, što tokom zavisnosti nisam radila – objasnila je devojka.

Navela je da nije bila jedina, da su svi njeni prijatelji koristili nešto kada su bili mlađi.

Prisustvo u grupi u kojoj je upotreba supstanci učestala dovodi do formiranja percepcije da je takvo ponašanje standard ili norma. To povećava verovatnoću usvajanja sličnog ponašanja, čak i bez eksplicitnog pritiska.

– Koristila sam mnogo “zabavnih“ droga. Pila sam vino svake večeri, ali svi su to činili. Moji prijatelji su gutali pilule, šmrkali kokain sa sjajnih klavira, ispijali rakiju i pevali karaoke. Zašto onda ja? Moji vršnjaci su bili podjednako nepromišljeni kao i ja, ili sam barem imala utisak da jesu. Dijagnostikovana mi je klinička depresija i anksioznost, ali i većini mojih prijatelja je u ranim dvadesetim. Pa zašto sam ja postala zavisnik? Zašto sam ja prešla tu nevidljivu liniju, a ne oni – to su samo neka od pitanja koja je ona postavljala sebi dok se upoređivala sa njima, svi su koristili droge ali samo je ona postala zavisnik. Pravila u adikciji ne postoje.

Ipak, rešila je da neće odustati od oporavka i svog života, boriće se za sebe do poslednjeg daha.

– Pokušala sam da se očistim u drugoj zemlji, Tajlandu. Postala sam umorna od sramote zbog zavisnosti. Umorna od toga da mi se govori: “samo prestani“. Umorna od stigme, skrivanja, izbegavanja “slona u sobi“. Nisam sigurna zašto, ali konačno sam se osećala spremnom. Nisam imala više šta da izgubim – rekla je ona za VICE, 2018. godine.