Kako je nastao 1. april i najluđa šala

Svakog 1. aprilamilioni ljudi širom sveta koriste priliku da se našale sa drugima bez loše namere, kroz sitne smicalice i bezazlene podvale. Ipak, iako je ovaj običaj veoma rasprostranjen, istoričari ni danas ne mogu sa sigurnošću da utvrde kada je tačno nastao.

Iako precizan odgovor ne postoji, pojedini pisani tragovi ukazuju na to da bi običaj mogao biti star više od 600 godina. Folklorista Stiven Vinik izdvaja tri najpoznatije teorije o nastanku ovog dana, od kojih jedna vodi u Englesku, a dve u Francusku.

Engleska teorija: trag u Čoserovoj priči

Jedna od mogućih veza sa 1. aprilom vodi u srednji vek i delo engleskog pesnika Džefrija Čosera. U njegovoj priči „Sveštenikova priča o kokotu“, nastaloj oko 1390. godine, opisuje se nadmudrivanje petla i lisice, koji pokušavaju da prevare jedno drugo.

U tekstu se navodi da se događaj odigrava 32 dana nakon početka marta, što bi ukazivalo upravo na 1. april. Ipak, ova teorija nije opšteprihvaćena. Neki naučnici smatraju da je reč o grešci koju je napravio srednjovekovni prepisivač, pa se zbog toga englesko poreklo praznika ne može uzeti kao sigurno.

Francuska i „aprilska riba“

Preostale dve najpoznatije teorije vezane su za Francusku, gde se vekovima neguje običaj poznat kao „Poason d’Avril“, odnosno „aprilska riba“.

U savremenoj verziji ove šale, ljudi pokušavaju da neprimetno zakače papirnu ribu nekome na leđa, a kada osoba shvati da je nasamarena, uzvikuju „aprilska riba!“. Taj običaj i danas je prisutan u francuskoj tradiciji.

Mogući književni trag ovog izraza nalazi se u pesmi iz 1508. godine, čiji je autor francuski pesnik i kompozitor Eloi d’Amerval. On u svom delu „Knjiga o đavolštinama“ pominje izraz „aprilska riba“. Taj pojam bi mogao da ukazuje na povezivanje ribe sa lakovernim ili naivnim ljudima, ali i da potvrdi da je običaj već postojao početkom 16. veka.

Treća teorija takođe dolazi iz Francuske, a zasniva se na promeni kalendara. Godine 1564. francuski kralj Šarl IX, tada još veoma mlad, krenuo je na veliko putovanje kroz svoje kraljevstvo i tokom obilaska više od stotinu gradova i mesta uvideo da različiti krajevi koriste različite kalendare i praznične datume.

Zbog toga je doneo Rusijonski edikt, dokument kojim je određeno da francuska Nova godina ubuduće počinje 1. januara. Prema jednoj teoriji, ljudi koji su nastavili da slave Novu godinu po starom običaju, krajem marta ili početkom aprila, postali su predmet podsmeha i šala, što je moglo da doprinese nastanku 1. aprila kao Dana šale.

Jedna od najčuvenijih medijskih podvala svih vremena emitovana je 1. aprila 1957. godine. Britanski BBC je u ozbiljnoj emisiji „Panorama“ prikazao trominutni prilog o porodici iz švajcarskog kantona Tičino koja navodno ima izuzetno uspešnu berbu špageta.

U prilogu je objašnjeno da su blaga zima i navodni nestanak „žiška za špagete“ doveli do posebno bogatog roda. Sve je bilo predstavljeno krajnje ozbiljno, uz prepoznatljiv i uverljiv glas uglednog voditelja Ričarda Dimblbija, dok su gledaoci na ekranu posmatrali ljude kako sa grana skidaju kuvane špagete.

Procene govore da je prilog pratilo oko osam miliona ljudi. Kako špagete tada još nisu bile uobičajena namirnica u britanskim domaćinstvima, veliki broj gledalaca poverovao je u priču. Već narednog dana stotine njih kontaktirale su BBC sa pitanjem kako mogu da zasade drvo špageta u sopstvenoj bašti.

BBC je još jednom uspeo da zbuni javnost kada je objavio da će čuveni Big Ben u Londonu dobiti savremeni digitalni brojčanik. Vest je zvučala dovoljno šokantno da izazove brojne reakcije, a dodatno je pojačana obećanjem da će osoba koja se prva javi dobiti stare kazaljke sata na poklon.

Upravo taj detalj doprineo je tome da priča deluje još ubedljivije, pa su mnogi naseli na još jednu nezaboravnu prvoaprilsku šalu.

Među najstarijim poznatim prvoaprilskim podvalama često se pominje događaj iz Londona iz 1698. godine. Tada su brojni građani prevareni i upućeni ka čuvenoj Londonskoj kuli kako bi navodno prisustvovali spektaklu pod nazivom „Kupanje lavova“.

 Video: Beba koja se smeje u krevecu